Ranije su naučnici mislili da kolibri jezikom uvlači nektar služeći se kapilarnim pojavama, to jest prirodnim silama koje povlače tečnost nagore kada se u nju ubaci tanka cevčica. Ali nedavna istraživanja su pokazala da ta ptičica koristi mnogo efikasniju metodu, ona takoreći tečnost hvata u zamku.

 Razmislite o sledećem: Kad kolibrijev jezik dođe do nektara, on se celom dužinom podeli na dva dela i oba dela se uviju u obliku oluka. Kad ta dva dela jezika uđu u nektar, malo se prošire, dozvoljavajući tečnosti da ih ispuni. Dakle, kolibri zapravo grabi nektar a ne siše ga kao kroz slamčicu. Zatim, u trenutku kad kolibri povuče jezik, ti delovi se zatvaraju i nektar ostaje u zamci.

 Sve to traje „manje od desetog dela sekunde“, kažu istraživači Alehandro Riko-Guevara, Taj Hsi Fan i Margaret Rubega. Oni još kažu: „Vrh jezika je poput uređaja koji se neverovatnom brzinom transformiše i pritom sakuplja tečnost.“

 Zahvaljujući ovoj metodi, kolibri na sakupljanje nektara ne troši nimalo energije, koja mu je preko potrebna. Od ulaska jezika u tečnost pa do izlaska s njom, sve se odvija automatski, pomoću složenih sila koje deluju na njega.

 Sposobnost kolibrijevog jezika da tako efikasno sakuplja tečnost, podstakla je istraživače da to znanje primene u medicini, robotici i na drugim poljima. Možda bi se čak moglo primeniti i u dizajniranju alatki za sakupljanje prosutih tečnosti i naftnih mrlja.

 Do kakvog ste zaključka došli? Da li je kolibrijev neverovatan jezik nastao evolucijom ili ga je neko osmislio?