U nekim starijim biblijskim prevodima, kao što je Daničić–Karadžić, reč „pakao“ se koristi u nekim stihovima (Psalam 16:10; Dela apostolska 2:27 a). Kao što je prikazano na slikama u ovom članku, mnogi veruju da je pakao mesto gde se zli ljudi zauvek muče. Ali da li se to slaže sa onim što Sveto pismo kaže o paklu?

U ovom članku

•  Da li je pakao mesto gde se ljudi večno muče?

•  Da li priča o bogatašu i Lazaru potvrđuje da pakao postoji?

•  Da li pakao predstavlja patnju umrlih zbog toga što su svesni da su odvojeni od Boga?

•  Da li se neko vratio iz pakla?

•  Biblijski stihovi o paklu, to jest grobu

•  Izvorne biblijske reči

•  Učenje o paklu kroz istoriju

 Ne. Izvorne reči (hebrejski: „šeol“; grčki „had“) koje su u nekim starim biblijskim prevodima prevedene kao „pakao“ zapravo se odnose na „grob“, to jest simbolično mesto gde počivaju umrli. Sveto pismo kaže da oni koji se nalaze u tom „grobu“ više ne postoje.

•   Mrtvi nisu svesni ničega i ne osećaju bol. „Nema delovanja i rasuđivanja, znanja i mudrosti u podzemlju“ (Propovednik 9:10, Novi srpski prevod, fusnota). Dakle, u paklu se ne mogu čuti urlici ljudi koji se muče. Naprotiv, u Svetom pismu piše: „Nek se posrame bezbožnici, neka zamuknu i padnu u pakao“ (Psalam 31:17, Daničić–Karadžić; Psalam 115:17, fusnota).

•   Bog je rekao da je kazna za greh smrt, a ne paklene muke. Bog je prvom čoveku Adamu rekao da je kazna za kršenje njegovog zakona smrt (Postanak 2:17). Uopšte nije pominjao paklene muke. Kasnije je Adam zaista pogrešio i Bog mu je tada rekao kakva ga kazna čeka: „Jer si prah i u prah ćeš se vratiti“ (Postanak 3:19). Dakle, Adam je jednostavno prestao da postoji. Da je Bog imao nameru da Adama muči u večnoj vatri, to bi mu sigurno rekao. Bog nije promenio kaznu za greh. Mnogo godina nakon što je Adam umro, on je nadahnuo jednog biblijskog pisca da napiše: „Plata za greh je smrt“ (Rimljanima 6:23). Nema potrebe za većom kaznom od toga, jer „ko je umro, oslobođen je od svog greha“ (Rimljanima 6:7).

•   Bogu je odvratna i sama pomisao na večno mučenje (Jeremija 32:35). To je nespojivo sa onim što Sveto pismo kaže o njemu: „Bog je ljubav“ (1. Jovanova 4:8). On želi da mu ljudi služe zato što ga vole, a ne zato što se plaše mučenja u paklu (Matej 22:36-38).

•   Dobri ljudi su otišli u pakao. Prema prevodima na nekim jezicima koji koriste reč „pakao“, i verne Božje sluge, poput Jakova i Jova, na kraju odlaze u pakao (Postanak 37:35; Jov 14:13). Čak se i za Isusa Hrista kaže da je bio u paklu nakon što je umro, a pre nego što ga je Bog uskrsnuo (Dela apostolska 2:31, 32). Dakle, logično je da se u tim prevodima reč „pakao“ ne odnosi na mesto večnih muka, već na grob. b

 Ova Isusova priča je zabeležena u Luki 16:19-31. On ju je ispričao s ciljem da svojim slušaocima prenese neke važne pouke. To nije priča iz stvarnog života (Matej 13:34). Više pojedinosti o značenju ove priče može se naći u članku „Ko su bili bogataš i Lazar?“

 Ne. Učenje da mrtvi pate zbog toga što su svesni da su odvojeni od Boga nije u skladu sa Svetim pismom, koje jasno kaže da mrtvi nisu svesni ničega (Psalam 146:3, 4; Propovednik 9:5).

 Jeste. Sveto pismo govori o devetoro ljudi koji su bili u grobu (prema nekim prevodima u „paklu“) i vratili se odatle tako što su uskrsnuli. c Da su oni bili svesni ičega dok su bili tamo, verovatno bi o tome nešto i rekli. Međutim, vredi zapaziti da niko od njih nije spomenuo da je tamo nešto doživeo, a kamoli da je bio mučen. Zašto? Zato što Sveto pismo, kao što smo već rekli, kaže da mrtvi nisu svesni ničega. Oni su u stanju nalik dubokom snu (Jovan 11:11-14; 1. Korinćanima 15:3-6).