Sveto pismo na slikovit način govori o tome kako možemo prepoznati one koji ispovedaju pravu religiju. U njemu piše: „Prepoznaćete ih po njihovim plodovima. Zar se grožđe bere s trnja ili smokve s čička?“ (Matej 7:16). Kao što se vinova loza razlikuje od trnovitog grma po svojim plodovima, tako se i prava religija izdvaja od drugih po svojim plodovima. Ti plodovi su sledeće prepoznatljive odlike:

1.   Prava religija svoja učenja zasniva na Svetom pismu, a ne na gledištima ljudi (Jovan 4:24; 17:17). Tu spadaju i učenje o duši i o večnom životu u raju na zemlji (Psalam 37:29; Isaija 35:5, 6; Jezekilj 18:4). Pored toga, prava religija razotkriva učenja koja pogrešno predstavljaju Boga (Matej 15:9; 23:27, 28).

2.   Prava religija pomaže ljudima da upoznaju Boga i zato im otkriva da se on zove Jehova (Psalam 83:18; Isaija 42:8; Jovan 17:3, 6). Ona ne prikazuje Boga kao nekoga ko je nepristupačan ljudima, već kao nekoga ko želi da bude blizak s njima (Jakovljeva 4:8).

3.   Prava religija skreće pažnju na Isusa Hrista kao na onoga preko koga će Bog spasti ljude (Dela apostolska 4:10, 12). Njeni pripadnici slušaju Isusove zapovesti i trude se da žive po uzoru na njega (Jovan 13:15; 15:14).

4.   Prava religija govori da je Božje Kraljevstvo jedino rešenje za probleme čovečanstva. Pripadnici prave religije propovedaju drugima o tom Kraljevstvu (Matej 10:7; 24:14).

5.   Prava religija podstiče svoje pripadnike da pokazuju nesebičnu ljubav (Jovan 13:35). Naglašava da treba poštovati sve ljude, bez obzira na njihovo etničko poreklo. Pravoj religiji pripadaju ljudi različitih rasa, nacionalnosti, kultura, jezika i socijalnog statusa (Dela apostolska 10:34, 35). Pošto imaju ljubav, pripadnici prave religije ne učestvuju u ratovima (Mihej 4:3; 1. Jovanova 3:11, 12).

6.   Prava religija nema plaćeno sveštenstvo i niko od njenih pripadnika nema zvučne verske titule (Matej 23:8-12; 1. Petrova 5:2, 3).

7.   Prava religija se ne meša u politiku (Jovan 17:16; 18:36). Međutim, njeni pripadnici poštuju vlasti i poslušni su zakonu zemlje u kojoj žive. To je u skladu sa zapovešću iz Svetog pisma koja glasi: „Dajte caru [onome ko je na vlasti] carevo, a Bogu Božje“ (Marko 12:17; Rimljanima 13:1, 2).

8.   Prava religija je način života, a ne puka formalnost ili tradicija. Njeni pripadnici se drže visokih moralnih merila u svim područjima života (Efešanima 5:3-5; 1. Jovanova 3:18). Međutim, to ne znači da je njihov život lišen radosti. Naprotiv, oni su veoma srećni jer služe Bogu za kog se u Svetom pismu kaže da je srećan Bog (1. Timoteju 1:11).

9.   Pripadnici prave religije su u manjini (Matej 7:13, 14). Na njih se često gleda s prezirom i ponekad ih ismevaju i progone zbog toga što čine ono što je po Božjoj volji (Matej 5:10-12).

Prava religija nije obavezno ona koja se nama sviđa

 Postoji opasnost da religiju biramo po ličnom ukusu. U Svetom pismu je prorečeno da će doći vreme kada će ljudi „nakupiti sebi [verske] učitelje koji će im govoriti ono što godi njihovim ušima“ (2. Timoteju 4:3). Međutim, Sveto pismo kaže da postoji i „religija koja je čista i neuprljana pred našim Bogom i Ocem“ i podstiče nas da izaberemo nju, iako ona nije popularna (Jakovljeva 1:27, fusnota; Jovan 15:18, 19).