Šta vaša deca više vole da rade u slobodno vreme: da čitaju ili da gledaju nešto? Za šta će se pre uhvatiti: za knjigu ili za telefon?

 Pisana reč već decenijama ima jaku konkurenciju – ranije je to bila televizija, a sada je to internet. „Čitanje je na dobrom putu da iščezne“, napisala je Džejn Hili davne 1990. u svojoj knjizi Endangered Minds.

 Možda je u to vreme njena izjava delovala neverovatno. Međutim, danas nakon više decenija, u zemljama gde se tehnologija mnogo koristi oni koji se bave decom kažu da ona u proseku sve lošije i sve manje čitaju.

U ovom članku:

•  Zašto je za decu dobro da čitaju?

•  Kako im pomoći da zavole čitanje?

•  Šta kažu neki roditelji

•   Čitanje raspiruje maštu. Na primer, dok čitamo nešto, mi zamišljamo glas likova, njihov izgled i ambijent u kom se radnja odigrava. Pisac otkriva neke pojedinosti, ali tu ima i puno praznina koje moramo sami da popunimo.

   „U filmu ili videu, mi gledamo kako je neko drugi nešto zamislio“, kaže majka po imenu Lora. „To je lepo, ali čitanje nam pruža posebnu priliku da svako od nas na svoj način oživi tuđe reči.“

•   Čitanje oblikuje ličnost deteta. Dok čitaju, deca uče da razmišljaju, da rešavaju probleme i da se koncentrišu na jednu stvar. Zahvaljujući tome, razvijaju lepe osobine kao što su strpljenje, samokontrola i saosećanje.

   Kako dete postaje saosećajnije zahvaljujući čitanju? Stručnjaci veruju da, dok dete pažljivo i polako čita neku priču, ono razmišlja o osećanjima likova u njoj. To mu može pomoći da saoseća s ljudima koje sreće u svakodnevnom životu.

•   Čitanje nas uči da dublje razmišljamo. Da bi neko razumeo šta je pisac hteo da kaže, ne sme samo da preleće preko reči. On mora da pažljivo čita i čak da se ponekad vrati na ono što je pročitao. Tako će to lakše zapamtiti i imaće koristi od toga (1. Timoteju 4:15).

   Otac po imenu Džozef kaže: „Dok čitaš, ti spontano počinješ da razmišljaš o tome šta je smisao te rečenice, kakve ona ima veze sa onim što već znaš i šta možeš da naučiš iz toga. S druge strane, gledanje nečega ne mora obavezno da te podstakne na takvo razmišljanje.“

 Zaključak: Iako vaša deca uživaju u tome da nešto gledaju, mnogo će izgubiti ako ne razviju naviku da nešto i pročitaju.

•   Počnite što ranije. Kloi koja ima dva sina kaže: „Čitali smo im još dok su bili u stomaku, a to smo nastavili i nakon što su se rodili. Drago nam je što nismo odustali. Njih dvojica su stekli naviku da čitaju i sada uživaju u tome.“

   Biblijsko načelo: „Od ranog detinjstva poznaješ svete spise“ (2. Timoteju 3:15).

•   Okružite ih knjigama. Organizujte tako stvari u svom domu da vam knjige uvek budu pri ruci. „Nabavite knjige koje bi se svidele vašem detetu i stavite ih pored njegovog kreveta“, predlaže Tamara, majka četvoro dece.

   Biblijsko načelo: „Odgajaj dete prema putu kojim treba da ide, pa neće odstupiti od njega ni kad ostari“ (Poslovice 22:6).

•   Ograničite korišćenje interneta. Otac po imenu Danijel kaže da njegova porodica ima običaj da jedno veče u nedelji ne koristi elektronske uređaje. „Tako barem jedno veče ne gledamo televiziju i možemo na miru da čitamo, bilo zajedno bilo sami.“

   Biblijsko načelo: Prosudite šta je najvažnije (Filipljanima 1:10).

•   Pružite im primer. Karina, majka dve devojčice, kaže: „Unesite emocije u priče koje čitate svojoj deci i tako ih oživite. Ako deca primete da vi volite da čitate, verovatno će i ona to zavoleti.“

   Biblijsko načelo: „Posveti se javnom čitanju“ (1. Timoteju 4:13).

 Neće sva deca zavoleti da čitaju, ali vaš podsticaj može biti prvi korak ka tome. Dejvid koji ima dve ćerke otišao je i korak dalje. On kaže: „Čitao bih ono što moje ćerke čitaju. Tako sam uvek znao šta ih u tom trenutku zanima i imali smo zajedničke teme za razgovor. Bilo je baš zabavno imati svoj mali klub čitalaca.“