Pogled u svet

Nezakonit posao koji se najbrže razvija

Trgovanje ljudima je „nezakonit posao koji se razvija najbrže na svetu“, kaže Pino Arlaki, generalni direktor Biroa Ujedinjenih nacija za kontrolu droge i prevenciju kriminala. Prema gospodinu Arlakiju, procenjuje se da se pod kontrolom trgovaca nalazi oko 200 miliona ljudi. Dok je iz Afrike tokom 400 godina ropstva odvedeno 11,5 miliona ljudi, samo u prošloj deceniji je unutar jugoistočne Azije preseljeno ili odvedeno odatle preko 30 miliona žena i dece. Većina njih se koristi kao jeftina radna snaga ili u seksualne svrhe. Gospodin Arlaki predlaže da vlade koje više nemaju zakon protiv ropstva ponovo uvedu taj zakon.

Tortura i brutalnost u Evropi

„Smrt tokom prinudnog deportovanja, mučenje u zatvoru, sistematsko zlostavljanje koje sprovodi policija, i etnička i religiozna represija“ spadaju u kršenja ljudskih prava koja se mogu videti u Evropi, kako stoji u izjavi za štampu Amnesty International. „Premda mnogi ljudi u Evropi uživaju osnovna ljudska prava, neki ljudi, uključujući i one koji traže azil, i etničke i religiozne manjine, još uvek gledaju lice Evrope koje izgleda sasvim suprotno njenom imidžu bastiona ljudskih prava i sloboda“, stoji u ovoj izjavi. „Ovu činjenicu najbolje oslikava raširenost i učestalost izveštaja o brutalnosti policije. Od Ujedinjenog Kraljevstva pa do Azerbejdžana ljudi doživljavaju... okrutno, nehumano i degradirajuće postupanje od strane policije.“ Oni koji su odgovorni često ne bivaju izvedeni pred lice pravde, tvrdi ova organizacija. Ona navodi sledeći primer: „U julu [1999], Evropski sud za ljudska prava proglasio je Francusku krivom za kršenje međunarodnih standarda u vezi s torturom i poštenim suđenjima“ u slučaju jednog imigranta koji je bio pod nadzorom policije. „Na kraju godine, optuženi policajci su još uvek bili na dužnosti“, dodaje izveštaj.

Stariji ljudi zaslužuju poštovanje

Jedna šestomesečna studija je pokazala da se u staračkim domovima često koristi tepanje. Ipak, takav razgovor sa starijima ne samo što ih lišava dostojanstva već je i štetan po njihovo dobro, izveštava nemački medicinski bilten Apotheken Umschau. Takav nedostatak poštovanja navodno štetno utiče na zdravlje. Kristina Sovinski iz nemačkog Udruženja za brigu o starijima kaže: „Što su stariji ljudi manje poštovani, to će fizički i mentalno brže propasti.“ Ona preporučuje da se izrazi omalovažavanja i tepanja izbace kada se pomaže starijima, „pošto će se s govorom promeniti i vaš stav“.

Religiozni ljudi žive duže?

„Prema jednoj statističkoj analizi 42 nezavisne studije objavljene od 1977, a koje su se bavile ovim pitanjem, uz redovno učestvovanje u religioznim aktivnostima idu bolje fizičko zdravlje i duži život“, kaže časopis Science News. „Statistika je pokazala značajnu povezanost između religiozne aktivnosti, posebno javnog tipa, i veće stope preživljavanja, kažu naučnici.“ Kao razlog za ovakve zaključke navodi se nekoliko stvari — izbegavanje opasnog ponašanja, bračna stabilnost, manja podložnost depresiji koja je povezana sa stvarima izvan direktne kontrole, više društvenih kontakata, pozitivna osećanja i pozitivni stavovi. Jedan izveštaj zaključuje: „Utvrđeno je da uz češće posećivanje crkve... ide i smanjeni rizik od smrti, naročito među ženama. Ljudi koji često idu u crkvu... izjavili su da imaju veću podršku društva, zdravije navike i manje su depresivni.“

Stanovništvo Indije premašilo milijardu

Dana 11. maja 2000. stanovništvo Indije navodno je dostiglo milijardu. Međutim, Asošiejted pres objašnjava: „Utvrditi kada je Indija dostigla brojku od 1 milijarde nije baš tako jednostavno u jednoj zemlji gde se svakog dana rodi 42 000 dece i gde su medicinski podaci oskudni.“ Posledice rasta populacije su sve veća glad i nepismenost uprkos velikim naprecima koji su postignuti u proizvodnji hrane i u obrazovanju.  Premda milioni žive u siromaštvu, na novo dete se gleda kao na potencijalnog nadničara koji će moći da radi i da pomogne porodici da udovolji svojim potrebama.

Osujetili ga oni koje je želeo da spase

„Jedan mornar iz Kalifornije koji je sam krenuo na put preko Pacifika posvetivši se spasavanju kitova, okončao je svoje putovanje... posle susreta s dva kita“, izveštava The New York Times. Mornar Majkl Ripi isplovio je iz San Fransiska na put za Jokohamu u Japanu. On je svojim 18 metara dugim brodom Thursday’s Child želeo da postigne rekordno vreme kako bi „dao publicitet nevolji zarobljenih kitova“. Ali već prvog dana dva kita su „protutnjila pored njega“ i bilo je teško kontrolisati brod. „Utvrdio je da je donji deo kormila nestao jer ga je verovatno otkinuo jedan od kitova koji su prošli“, kaže Times. Prethodni pokušaj 1997. „da skrene pažnju na nevolju morskih životinja“ završio se kada se njegov brod prevrnuo na oko 500 kilometara od Tokija.

DDT još postoji zbog malarije

„DDT, pesticid koji je u Evropi i Sjedinjenim Državama zabranjen već skoro 30 godina, verovatno će izbeći da bude zabranjen širom sveta, zbog svoje efikasnosti u eliminisanju komaraca koji su odgovorni za jednog od najvećih ubica na svetu — malariju“, izveštava časopis BBC Wildlife. „Iako je DDT jako otrovno jedinjenje za koje je dokazano da štetno utiče na prirodu, zdravstveni radnici kažu da je on još uvek jedno od najvažnijih oružja protiv malarije, bolesti koja godišnje ubija 2,7 miliona ljudi i prouzrokuje da 500 miliona ljudi bude hronično bolesno.“ Iako podržava zabranu korišćenja DDT-ja u poljoprivredi, Svetska zdravstvena organizacija navodi da ga treba koristiti za kontrolisanje malarije sve dok se ne pronađe bezbedna i efikasna alternativa.

Kornjače su se vratile!

Stručnjaci za očuvanje prirode bili su ohrabreni ove godine jer su videli kako se na istočnoj obali Indije gnezdi do sada najveći broj kornjača Olive Ridli, računajući od sredine 1980-ih. Prema prirodnjačkom časopisu Down to Earth, ovo iznenađuje jer je 1999. ciklon naneo štetu obalama u državi Orisa. Ova obala je najveće mesto na svetu za gnežđenje ovih ugroženih stvorenja. Između 13. i 20. marta, preko 1 230 000 kornjača je izašlo iz mora, a 711 000 ih je položilo jaja iako su ribarski brodići blizu obale ubili 28 000 kornjača. Kornjačama preti opasnost iz različitih izvora — od divljih svinja i pasa koji jedu jaja, lovokradica koje kornjačinim mesom snabdevaju one koji ga smatraju specijalitetom i brodića koji na svojim mrežama nemaju „sistem koji bi sprečavao da se kornjače upletu u njih“.

Posledice Černobilja

Nuklearna katastrofa u Černobilju iz 1986, „prouzrokovaće 50 000 novih slučajeva raka štitne žlezde među mladim ljudima koji žive u oblasti koja je najteže pogođena“, kaže londonski The Guardian. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, do sada je pogođeno više od sedam miliona ljudi, a pravi broj se možda nikada neće saznati. Za tri miliona dece neophodno je lečenje, a mnoga će prerano umreti. Navodi se da je u Ukrajini trajno hendikepirano 73 000 ljudi. Oko 23 posto onih koji su bili uključeni u operacije čišćenja je onesposobljeno, a jedna petina šuma u Belorusiji je ostala kontaminirana. U predgovoru tog izveštaja, Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan je rekao: „Černobilj je reč koju bismo svi mi voleli da izbrišemo iz svog pamćenja“, ali „više od 7 m[iliona] ljudi je ne može zaboraviti. Oni zbog onoga što se desilo još uvek pate, svakoga dana.“

Virtuelna crkva

Katolička nadbiskupija Vinipega (Manitoba, Kanada), planira da „uvede jednu kompjutersku mrežu kako bi vernicima pružila priliku da razmišljaju, ispovedaju grehe i da od pastora traže savet putem Interneta“, izveštava Calgary Herald. Ričard Osiki, direktor komunikacija te nadbiskupije, nada se da će mreža motivisati mnoge nominalne hrišćane, od kojih oko 75 posto nikada ne dolazi u crkvu, da se ponovo aktiviraju. „Crkvu otvaramo izvan fizičkih građevina. Hoćemo da kažemo da s Bogom možete komunicirati dok sedite pred svojim kompjuterom“, kaže on.