Pogled u svet

Um utiče na srce

Duševni stres povećava rizik od drugog srčanog napada, primećuje Tufts University Health & Nutrition Letter, ali „postoji sve više dokaza da um igra određenu ulogu i u nastanku srčanog oboljenja“. Nedavne studije pokazuju da su „ljudi skloni gnevu u skoro tri puta većoj opasnosti da dožive srčani napad ili umru od srčanog oboljenja“, te da se „posledice neprijateljstva izgleda počinju osećati relativno rano u životu“. Stres oštećuje srčani mišić i krvne sudove koji hrane i okružuju srce. Depresija može za preko 70 posto povećati rizik dobijanja srčanog napada ili drugih srčanih oboljenja. Ali kad neko ima dobru podršku svoje sredine — porodice i prijatelja — posledice depresije se mogu smanjiti, kažu istraživači.

Kontroverzni „svetac“

U septembru 2000. papa Jovan Pavle II proglasio je za sveca Pija IX (papu, 1846-78). U katoličkom dnevnom listu La Croix, francuski istoričar Rene Remon spomenuo je da je Pije IX doneo „odluke koje šokiraju evanđelski um — kao na primer da se odobri pogubljenje italijanskih rodoljuba koji su bili osuđeni na smrt zbog toga što su dovodili u pitanje njegovu vlast kao poglavara Države“. Nazvavši tog papu-kralja „poslednjim evropskim apsolutističkim monarhom“, novine Le Monde su komentarisale o njegovoj netoleranciji i posebno o njegovoj borbi protiv „slobode savesti, ljudskih prava i izjednačenja Jevreja s drugima“. Te novine su dodale da je Pije IX „osudio demokratiju, religioznu slobodu i odvajanje crkve od države“ kao i „slobodu štampe, misli i okupljanja“. Upravo je Pije IX otvorio prvi vatikanski sabor 1869, na kome je definisana doktrina o papinoj nepogrešivosti u stvarima vere i morala.

Marljivi kopači

Čileanski zemljoradnici moraju da se bore s korurom, malim crnim dlakavim glodarom, koji kopa čak 600 metara duge tunele u površinskom sloju tla. Njihov razgranati sistem tunela nedavno je bio temeljno proučen. Dva zoologa, jedan sa Esenskog univerziteta iz Nemačke i kolega iz Čilea, potpuno su iskopali dom jedne kolonije od 26 životinja. U spremištima za hranu našli su 5 000 lukovica, spremljenih za sušni period. U tom sistemu tunela bila su i legla obložena travom i plastičnim kesama. Međutim, ma kako da su ti mali crni čupavci cakani i impresivni sa svojim upadljivim sekutićima, za zemljoradnike su prava mora. Stoka često završi sa slomljenom nogom kada nagazi na tunel i propadne unutra.

Neverovatni korov zvani maslačak

„Upravitelji terena za golf i sitničavi vlasnici travnjaka kude [maslačak] kao državnog neprijatelja broj jedan“ i kao „korov koji ne možeš istrebiti“, kažu novine The News iz grada Meksika. Ipak, maslačak je „jedna od najzdravijih biljaka na svetu“ i može mnogo doprineti vašem zdravlju i ishrani. Bogat vitaminom A i kalijumom, maslačak je hranljiviji od prokule ili spanaća. Svi delovi maslačka mogu da se iskoriste. Mlado lišće se može koristiti kao zelen u salati ili u skoro svakom receptu gde se traži spanać; suvo, prženo korenje koristi se za napitak sličan kafi; a cvetovi se mogu upotrebiti za vino. U prošlosti se maslačak koristio kao sredstvo za jačanje i čišćenje jetre, za čišćenje krvi i kao blagi diuretik. Maslačak je „jedna od šest najzastupljenijih biljaka u ormaru kineske medicine“, kaže list The News. A za one koji imaju travnjak ili mogu otići na neki pašnjak, maslačak je potpuno besplatan.

Topljenje u Andima

U zadnjih 67 godina, neki glečeri na peruanskim Andima povukli su se za 850 do 1 500 metara, izveštavaju novine El Comercio iz Lime. Prema studijama francuskog glaciologa Anotana Erua, za samo nešto više od 20 godina, otopljeni led je formirao preko 70 novih jezera — od kojih će se mnoga verovatno preliti i provaliti svoje prirodne brane. Nestajanje glečerskog leda i snega znači smanjenje količine sveže vode koja se koristi na farmama, u sistemima za navodnjavanje i za hidroelektrane.  Te zalihe vode takođe su glavni izvor pijaće vode za tri latinoameričke prestonice: Limu u Peruu, Kito u Ekvadoru i La Paz u Boliviji. El Comercio pita: „Možete li zamisliti šta bi se desilo kada bi nestalo tih naslaga snega i leda?“ Eru ukazuje da su među glavnim uzrocima ovog problema klimatske promene vezane za fenomen El Ninja.

„Sindrom naglog bogaćenja“

„Broj milionera u Sjedinjenim Državama i Kanadi je od 1997. porastao za skoro 40 posto, i danas iznosi 2,5 miliona“, kažu kanadske novine National Post. Ove novine su takođe primetile da haj-tek svet donosi veliko bogatstvo mnogim mladim ljudima. Ipak, prema psihologu dr Stivenu Goldbartu, neki ne uspevaju da se uspešno nose sa svojim naglim bogaćenjem. „Ono može da im uništi život, razori porodice i navede ih na destruktivno ponašanje. Novac ne donosi uvek mir i zadovoljstvo“, rekao je Goldbart. Prema nekim psiholozima, haj-tek svet je stvorio „jednu novu bolest — sindrom naglog bogaćenja“, koji se manifestuje teškom depresijom, napadima panike i nesanicom. Kao što je rečeno u Post-u, „neki novi bogataši osećaju krivicu zato što imaju toliko novca i smatraju da nemaju pravo na njega ili da ga nisu zaslužili“. Drugi postaju paranoični i plaše se da će biti iskorišćeni. Dr Goldbart preporučuje da se nesrećni bogataši uključe u društveni život, a ne da samo pišu čekove za dobrotvorne organizacije.

Preterana upotreba antibiotika

„Česta upozorenja zdravstvenih radnika na preteranu upotrebu antibiotika nailaze na gluve uši“, piše časopis New Scientist. „Anketa sprovedena među 10 000 ljudi u devet američkih država otkrila je da njih 32 posto još uvek veruje da se prehlada može izlečiti antibioticima, 27 posto misli da će uzimanjem antibiotika u toku prehlade sprečiti da se ozbiljnije razbole, dok 48 posto očekuje da će im doktor prepisati antibiotike ako mu se obrate sa simptomima prehlade.“ Međutim, antibiotici ne deluju na virusne infekcije, kao što su prehlade. Oni deluju na bakterijske infekcije. Preterana upotreba antibiotika smatra se jednim od glavnih uzroka bolesti koje ne reaguju ni na kakve lekove. (Vidite Probudite se! od 22. decembra 1998, strana 28.) Brajan Sprat sa Oksfordskog univerziteta kaže: „Treba da pronađemo neki bolji način da ispravno saopštimo ovu poruku.“

Izvanredna ledena buba

„U najnovijem izdanju publikacije Handbook of Insects pojaviće se jedna od prvih objavljenih fotografija jedne retke i neuhvatljive ’ledene bube‘ koja živi u Stenovitim planinama i delovima Rusije“, izveštava londonski The Sunday Telegraph. Ovaj severni stenoviti insekt preživljava na velikim nadmorskim visinama i hrani se uginulim životinjama ili insektima koje nosi vetar. Buba je žutomrka i ima duge pipke ali nema krila, a mladi donekle liče na nerazvijenu uvolažu. Dugačka je najviše 3 centimetra i pripada jednom redu insekata koji je otkriven pre manje od 100 godina. „Toliko se uspešno adaptirala na svoju hladnu sredinu da će umreti od toplotnog udara ako se stavi na čovečji dlan“, objašnjavaju te novine. Dr Džordž Makgavin iz Prirodnjačkog muzeja pri Oksfordskom univerzitetu, autor tog priručnika, kaže da je do sada identifikovana jedva petina insekata na planeti.

Čemu kofein u bezalkoholnim pićima?

„Ako kofein ne popravlja ukus bezalkoholnih pića, čemu onda služi?“ pita časopis New Scientist. „Naučnici sa Univerziteta ’Džon Hopkins‘ u Baltimoru ustanovili su da od 25 odraslih koji piju kolu, samo je njih dvoje moglo da razlikuje kofeinizirano piće od pića bez kofeina.“ Ipak, u 70 posto od 15 milijardi limenki gaziranog pića koje su Amerikanci konzumirali u 1998, bilo je kofeina. Prema jednoj ranijoj studiji, psihofarmakolog Roland Grifits i njegove kolege „pronašli su dokaze o simptomima odvikavanja kod dece kojoj je bila uskraćena uobičajena količina kofeiniziranih bezalkoholnih pića“. Grifits tvrdi: „Oni dodaju jednu drogu koja stvara blagu zavisnost, drogu koja je sigurno odgovorna za to što ljudi piju puno više bezalkoholnih slatkih pića s kofeinom nego bez kofeina.“