Duboko ukorenjeni uzroci, dalekosežne posledice
Duboko ukorenjeni uzroci, dalekosežne posledice
„Bio sam gladan, a vi ste osnovali odbor kako biste ispitali moju glad. Bio sam beskućnik, a vi ste podneli izveštaj o mom teškom stanju. Bio sam bolestan, a vi ste održali seminar o situaciji u kojoj se nalaze ugrožene osobe. Ispitali ste sve strane moje nesreće, a ja sam i dalje gladan, bolestan i bez kuće“ (nepoznati autor).
IAKO brojne svetske organizacije na mnoge načine pokušavaju da zaustave glad, ono što postižu daleko je od očekivanog. Na primer, Svetska konferencija o hrani, koju je 1996. održala Organizacija za ishranu i poljoprivredu (FAO), postavila je cilj da se broj gladnih u svetu do 2015. godine prepolovi — na oko 400 miliona ljudi. a
Vredno pohvale je to što je postignut izvesni napredak. Nažalost, u jednom
nedavnom izveštaju pod nazivom The State of Food Insecurity in the World 2001, koji je podneo FAO, navodi se: „Očigledno je došlo do usporavanja pada broja gladnih u svetu.“ Izgleda da je cilj ove konferencije nedostižan. U stvari, taj izveštaj priznaje da je „broj gladnih znatno porastao u većini zemalja u razvoju“.Zašto je tako teško pobediti ovog neprijatelja? Da bismo pronašli odgovor, moramo prvo definisati šta je neishranjenost a onda osmotriti koje su njene dalekosežne posledice i ukorenjeni uzroci.
Šta dovodi do neishranjenosti?
Neishranjenost nastaje kad ćelije tela nemaju dovoljno hranljivih materija, a tome su obično uzrok dva činioca: (1) nedovoljno unošenje proteina, kalorija, vitamina i minerala i (2) česte infekcije.
Oboljenja kao što su dijareja, male boginje, malarija i bolesti organa za disanje, jako oslabljuju telo i dovode do gubitka hranljivih materija. Ona smanjuju apetit i unošenje hrane i tako dovode do neishranjenosti. S druge strane, takvo dete je podložnije infekcijama. To stvara začarani krug koji povećava stopu smrtnosti usled neishranjenosti koja nastaje zbog nedovoljnog unošenja proteina ili kalorija, ili i jednog i drugog.
Zašto su deca u većoj opasnosti? Zato što su ona u dobu kada brzo rastu, a to povećava potrebu za kalorijama i proteinima. Iz sličnih razloga su ugrožene trudnice i dojilje.
Ovaj problem često pogađa bebe dok se one još i ne rode. Ako se majka nije dovoljno hranila pre i za vreme trudnoće, beba će imati malu težinu. Zatim, rani prestanak dojenja, loša ishrana i nedovoljna higijena mogu dovesti do neishranjenosti.
Kada dete nema potrebne hranljive materije, ono zaostaje u razvoju. Mnogo plače i bolešljivo je. Kako se stanje pogoršava, gubitak telesne težine postaje sve očigledniji, oči i fontanela (mekano mesto na temenu glave) upadaju, koža i tkiva gube elastičnost i smanjuje se sposobnost tela da održava temperaturu.
Posledice gladi javljaju se i u drugim oblicima koji takođe mogu da ometaju razvoj deteta. Na primer, slično se odražava i nedovoljno unošenje minerala — uglavnom gvožđa, joda i cinka — kao i vitamina — posebno vitamina A. Fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci (UNICEF) zapaža da oko 100 miliona dece u svetu ne unose dovoljno vitamina A, što dovodi do slepila. Takođe slabi i imunološki sistem i smanjuje se otpornost dece na infekcije.
Dalekosežne posledice
Neishranjenost ima razorne posledice po organizam, posebno kod dece. Ona može da utiče na sve organe kao i na ceo organizam — uključujući i srce, bubrege, stomak, creva, pluća i mozak.
Razne studije pokazuju da je zaostajanje u rastu dece povezano sa zaostajanjem u mentalnom razvoju i s lošim obrazovanjem. Jedan izveštaj Ujedinjenih nacija naziva to „najozbiljnijim dalekosežnim posledicama gladi“.
Preživela deca mogu imati posledice kad odrastu. Zato Unicef žalosno izjavljuje: „Gubitak inteligencije u ovolikoj meri — i to zbog nečega što bi se moglo gotovo u potpunosti sprečiti — jeste rasipanje, čak krivično delo.“ Iz tog razloga dalekosežne posledice gladi predstavljaju veliku brigu. Nedavna istraživanja dovode u vezu neishranjenost u detinjstvu sa sklonošću ka hroničnim bolestima kao što su srčana oboljenja, dijabetes i visok krvni pritisak u odraslom dobu.
Međutim, ozbiljno gladovanje nije najveći problem, kao što Unicef izjavljuje: „Više od tri četvrtine svih smrtnih slučajeva povezanih s glađu nisu vezani za ozbiljno gladovanje već za umereno i lakše gladovanje“ (kurziv naš). Deca koja pate od umerene ili lakše neishranjenosti mogu doživljavati dugotrajne zdravstvene posledice. Zato je veoma važno da se otkrije da li dete pati od neishranjenosti kako
bi mu se pružilo odgovarajuće lečenje. (Vidite okvir na 7. strani.)Duboko ukorenjeni uzroci
Kao što je ranije rečeno, nedostatak hrane je direktan uzrok gladi. Međutim, postoje i drugi, dublji uzroci socijalne, ekonomske, kulturne i ekološke prirode. Među njima je glavni uzrok siromaštvo koje pogađa milione ljudi posebno u zemljama u razvoju. Međutim, pored toga što je siromaštvo uzrok gladi, ono je i posledica, pošto neishranjenost oslabljuje produktivnost ljudi i tako povećava siromaštvo.
Na to utiču i druge stvari. Neznanje dovodi do loših navika ishrane. Kao što smo videli, jedan od činilaca su i infekcije. Tu su i socijalni i kulturni činioci, kao što su nejednaka raspodela hrane i diskriminacija žena. Žene obično jedu „poslednje i najmanje“ — to jest posle muškaraca i manje od njih. Takođe su im uskraćene i mogućnosti obrazovanja koje bi im pomogle da se bolje brinu o svojoj deci.
Pored toga, ekološki činioci dovode do pada proizvodnje hrane. Među njima su prirodne katastrofe i ratovi. Prema izveštaju The State of Food Insecurity in the World 2001, u periodu od oktobra 1999. do juna 2001, 22 zemlje su bile pogođene sušom, 17 uraganima ili poplavama, 14 građanskim ratovima ili sukobima, 3 ekstremno hladnim zimama i 2 zemljotresima.
Lečenje i preventiva
Kako treba lečiti neishranjeno dete? Ukoliko je u pitanju ozbiljan slučaj, najbolje je da se dete isprva smesti u bolnicu. Prema jednom priručniku za lekare, koji je objavila Svetska zdravstvena organizacija, lekari će oceniti detetovo stanje i lečiti ga od svih infekcija i dehidracije. Davanje hrane može početi postepeno, i često se počinje hranjenjem na cevčicu. Ta početna faza može da traje i do nedelju dana.
Zatim sledi faza rehabilitacije. Detetu se ponovo daje majčino mleko i to koliko god ono može da popije. Tokom ove faze važna je emocionalna i fizička podrška. Nega i naklonost mogu iznenađujuće mnogo doprineti detetovom razvoju. Tada se majci može pokazati kako da svom detetu daje odgovarajuću hranu i da se brine o njegovoj higijeni kako se ne bi sve ponovilo. Onda se dete otpušta iz bolnice. Važno je da se dete vodi redovno na kontrolu u bolnicu ili kliniku.
Međutim, jasno je da je najbolje sve sprečiti. Zato su u mnogim zemljama vladine i privatne organizacije osnovale programe za prilaganje i obogaćivanje hrane, to jest programe za poboljšanje kvaliteta hrane za opštu upotrebu. Društvene zajednice takođe na mnoge načine utiču na sprečavanje pojave gladovanja, nudeći programe za poučavanje o hranljivim materijama, štiteći izvore pijaće vode, gradeći poljske WC-e držeći okolinu čistom, finansirajući akcije vakcinisanja i pazeći na rast i razvoj dece.
Ali šta neka osoba može da učini kako bi sprečila neishranjenost? Okvir na 8. strani nudi neke korisne savete. Pored njih, pedijatar-nutricionista Heorhina Tusaint predlaže da sedam dana posle porođaja majka dođe u pedijatrijsku ili zdravstvenu kliniku, zatim kada beba ima mesec dana i posle toga redovno svakog meseca. Majka takođe treba da zatraži i stručnu medicinsku pomoć ako vidi da beba ima simptome dehidracije, ozbiljnu dijareju ili groznicu.
Iako ovi saveti pomažu u poboljšanju ishrane dece, mora se priznati da je glad veliki problem — toliko velik da je van ljudskih domašaja. Encyclopædia Britannica priznaje: „Obezbeđivanje odgovarajućih količina hrane i poučavanje ljudi o dobroj ishrani i dalje predstavlja težak problem.“ Stoga, ima li nade da će ova „tiha opasnost“ ikada nestati?
[Fusnota]
a Dodatne informacije o ovoj Svetskoj konferenciji o hrani možete videti u izdanju Probudite se! od 8. avgusta 1997, na stranama 12-14.
[Okvir na 7. strani]
DA LI JE VAŠE DETE NEISHRANJENO?
Kako lekari procenjuju u kakvom je stanju dete? Oni mogu analizirati različite znake i simptome, postavljati pitanja o navikama ishrane deteta i dati da se urade neke laboratorijske analize. Međutim, najčešće se oslanjaju na direktno merenje. Oni uzimaju mere detetovog tela i te vrednosti upoređuju sa standardnim veličinama. To pomaže u određivanju vrste i ozbiljnosti neishranjenosti.
Najvažnije mere su težina, visina i obim ruke. Poređenjem težine i uzrasta saznaje se stepen neishranjenosti; ukoliko je u pitanju ozbiljan slučaj, dete je ispijeno i veoma mršavo. Ozbiljan slučaj je kada je težina deteta više od 40 posto ispod normalne, umeren ako je 25 do 40 posto, i lakši ako je 10 do 25 posto. Veoma mala visina u odnosu na uzrast može ukazivati na hroničnu neishranjenost — to jest da je dete zakržljalo.
Najozbiljniji oblici neishranjenosti usled nedovoljnog unošenja proteina ili kalorija, ili i jednog i drugog jesu marazam, „kvašiorkor“ i njihova kombinacija. Marazam (postepeno propadanje) pojavljuje se kod dece između 6 i 18 meseci starosti. Pojavljuje se sporo i to kao hroničan nedostatak kalorija i hranljivih sastojaka, a nastaje zbog nedovoljnog dojenja ili zbog upotrebe veoma razblaženih supstituta za majčino mleko. Beba doživljava veliki gubitak težine, mišići su toliko slabi da se koža lepi za kosti, a rast zaostaje. Beba takođe ima „izgled stare osobe“, razdražljiva je i mnogo plače.
Naziv „kvašiorkor“ uzet je iz jednog afričkog dijalekta i znači „odbijeno dete“. Odnosi se na dete koje je zbog drugog novorođenčeta moralo da prestane sisati. Tada dolazi do ovog stanja, a glavni uzrok je nedostatak proteina iako postoji i nedostatak kalorija. Iz tog razloga dolazi do zadržavanja tečnosti u organizmu, pa dete ima nadute ekstremitete i stomak. Katkad se to odražava i na oblik lica tako da ono podseća na pun mesec. Takođe se pojavljuju i oštećenja na koži i dolazi do promene boje i strukture kose. Jetra otiče, i ova deca su apatična i tužna. To je bio slučaj i sa Erikom, pomenutim na početku, koga je majka dojila samo prvi mesec, a onda mu je davala veoma razblaženo kravlje mleko. S tri meseca je jeo supu od povrća i zašećerenu vodu i o njemu se brinula jedna komšinica.
Treći tip neishranjenosti usled nedovoljnog unošenja proteina ili kalorija, ili i jednog i drugog obuhvata neka obeležja i marazma i „kvašiorkora“. Ukoliko se ne leče na vreme, mogu biti pogubni.
[Okvir/Slika na 8. strani]
ZAŠTITITE SVOJE DETE OD NEISHRANJENOSTI!
◼ Neophodno je poboljšati ishranu majke. Trudnice i dojilje treba da unose više kalorija i proteina. U proizvodnji majčinog mleka posebno pomažu proteini. Zato u vreme nestašice hrane, prednost treba dati ženama pred porođaj i maloj deci.
◼ Majčino mleko je u skoro svim slučajevima najbolja hrana za bebu. To je posebno važno u prvim danima nakon što beba dođe na svet, zato što majčino mleko sadrži antitela koja štite bebu od infekcije. Tokom prva četiri meseca, majčino mleko sadrži sve hranljive materije koje su bebi potrebne da bi odgovarajuće rasla i razvijala se.
◼ Iako je majčino mleko osnova, u periodu između četvrtog i šestog meseca beba je spremna i za drugu hranu. Polako počnite da joj dajete ispasirano voće i povrće. S vremena na vreme dajte joj nešto novo da jede. Zatim, posle dva-tri dana kad se navikne na tu novu hranu, neka proba i drugu. Naravno, često je potrebno strpljenje i mnogo truda pre nego što beba prihvati neku novu hranu. Kada pripremate hranu, ne zaboravite da sve mora biti čisto, izuzetno čisto! Dobro operite namirnice i posuđe!
◼ Između petog i devetog meseca života, bebama je potrebno više kalorija i proteina od onoga što se nalazi u mleku. Stalno i uporno ih navikavajte na novu hranu. Najpre to može biti hrana za bebe od žitarica i povrća, a posle meso i mlečni proizvodi. Iako je u početku hrana bila kašasta, od šestog meseca beba može da jede sitno seckanu hranu. Dodavanje soli ili šećera nije potrebno i ne preporučuje se.
◼ Posle osmog meseca, majčino mleko više nije osnovna bebina hrana, već nadopuna. Beba počinje da jede ono što jedu i ostali članovi porodice. Hrana treba da bude savesno oprana i sitno iseckana tako da ju je lako sažvakati. Najbolja ishrana obuhvata voće i povrće, žitarice i mahunarke, meso i mlečne proizvode. b Deci su posebno potrebne namirnice bogate vitaminom A. Tu bi spadalo majčino mleko, tamnozeleno lisnato povrće i narandžasto i žuto voće i povrće kao što su mango, šargarepa i papaja. Deca ispod tri godine starosti treba da jedu pet do šest puta dnevno.
◼ Dajući raznovrsnu hranu u različitim kombinacijama, vi svojoj bebi pružate hranljive materije koje će joj služiti kao zaštita. Majčina glavna briga treba da bude da svoje dete kvalitetno hrani i da ga ne prisiljava da jede ukoliko je sito, niti da mu uskraćuje hranu kad ono izgleda želi još.
[Fusnota]
b Više informacija možete pronaći u članku „Hranljive namirnice do kojih možete doći“, u izdanju Probudite se! od 8. maja 2002.
[Slika]
Stručnjaci se slažu da je majčino mleko skoro uvek najbolja hrana za novorođenče
[Izvor]
© Caroline Penn/Panos Pictures
[Slika na 7. strani]
Deca koja jedu prženo žito i povrće u jednoj školi u Butanu
[Izvor]
FAO photo/WFP Photo: F. Mattioli
[Slika na 9. strani]
Preduzmite korake kako biste poboljšali ishranu svog deteta
[Izvor]
FAO photo