Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Sićušne dragocenosti sa ostrva Nihau

Sićušne dragocenosti sa ostrva Nihau

Sićušne dragocenosti sa ostrva Nihau

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! SA HAVAJA

SVAKE zime, snažni olujni talasi razbijaju se o obale havajskog „zabranjenog ostrva“ Nihau. Ti talasi nanose ogromne količine praznih, minijaturnih ljuštura morskih puževa, koje ostaju razbacane na nekim plažama. Ostrvo Nihau, čija je površina samo 180 kvadratnih kilometara, najmanje je od sedam naseljenih havajskih ostrva. Zato je sasvim prikladno što je to vulkansko ostrvo dom za neke od najsićušnijih svetskih dragocenosti — neobično lepe kućice morskih puževa.

Za razliku od najbližeg susednog ostrva, Kauaj, koje se nalazi 27 kilometara severoistočno, Nihau je uglavnom ravno i sušno ostrvo. Ali, odakle naziv „zabranjeno ostrvo“? Nihau je u privatnom vlasništvu i nepozvani posetioci nemaju pristup. Pošto stanovnici sami obezbeđuju sve što im je potrebno, na njemu nema struje, vodovoda, prodavnica ni pošte. U nastojanju da sačuvaju svoju vekovnu kulturu, oko 230 Havajaca koji tu žive, razgovaraju na havajskom jeziku. Pored toga što uzgajaju ovce i stoku, većina njih zarađuje za život koristeći „zlatni rudnik“ majušnih ljuštura. *

Tokom toplih zimskih meseci, porodice pešice ili biciklom prelaze prašnjave puteve koji vode do netaknutih plaža i stenovitih zaliva, gde satima sakupljaju ljušture. Kada ih sakupe, rasprostru ih da se suše u hladovini. Kasnije ih razvrstavaju po veličini i kvalitetu i od njih izrađuju prekrasne ogrlice. Na ostrvima s bujnijom vegetacijom, ogrlice se najčešće prave od cveća. Na Nihauu se umesto cveća koriste kućice morskih puževa.

Nakit iz mora

Kućice morskih puževa se na Havajima već dugo koriste kao nakit. Krajem 18. veka, pomorski istraživači poput kapetana Džejmsa Kuka nalazili su tamo ukrase od ljuštura i pisali o njima u svojim dnevnicima. Oni su s putovanja donosili takve predmete, od kojih su neki verovatno poticali sa ostrva Nihau. Kako je vreme prolazilo, poznate Havajke, kao što su plesačice i čak pripadnice kraljevske porodice, počele su da nose očaravajuće ogrlice izrađene na ovom ostrvu. U 20. veku, zahvaljujući prodavnicama suvenira, turizmu i vojnicima koji su kratko boravili na Havajima tokom Drugog svetskog rata, taj jedinstven nakit je stigao i u druge krajeve. Danas ljubitelji ovog nakita u celom svetu nose ljupke ogrlice kojima su se nekada ukrašavale havajske plemkinje.

Za izradu ogrlica najčešće se koriste kućice koje se na havajskom jeziku nazivaju momi, laiki i kahelelani. Raznolikost njihovih boja i šara predstavlja lep izazov za zanatlije koje se bave izradom ogrlica. Najčešće su to žene koje s posebnom pažnjom nižu ljušture kako bi stvorile pravo umetničko delo. Pri tom se koristi oko 20 vrsta sjajnih, ovalnih momi ljuštura čija se boja kreće od blistavobele do tamnosmeđe. Kada se ove blistave, male ljušture dugačke samo 10 milimetara nanižu u veoma cenjenom lei pikake stilu, dobija se ogrlica koja veoma podseća na grančice s cvetovima mirisnog belog jasmina.

Havajske neveste kao ukras često nose ogrlice od više nizova napravljene od sjajnih laikija koji podsećaju na pirinač. Boje tih svetlucavih ljuštura kreću se od čisto bele i boje slonovače do žućkastobež, a neke imaju i smeđe brazde. Kahelelani ljušture, koje su možda nazvane po jednom drevnom poglavici, dugačke su samo pet milimetara i imaju oblik turbana. Veoma su krhke i najteže ih je nanizati, pa su ogrlice napravljene od njih najskuplje. Njihova boja može varirati od boje crnog vina do veoma retke svetloružičaste koja dostiže tri puta veću cenu od drugih boja.

Izrada ogrlica

Kada osmisli izgled ogrlice, umetnica uklanja sav pesak s ljuštura i buši ih šilom s veoma tankim vrhom. Iako radi vrlo pažljivo i vešto, svaka treća ljuštura se lomi. Zbog toga mora imati pri ruci mnogo dodatnih ljuštura kako bi završila samo jednu ogrlicu, što može potrajati godinama! Za nizanje ogrlice koristi se najlonski konac ojačan pčelinjim voskom ili lepkom koji se brzo suši. Običaj je da se na svaki kraj konca stavi puka — mala ljuštura u obliku dugmeta, a tamo gde se krajevi ogrlice spajaju stavljaju se jedna ili dve kaurije.

Načina da se naniže ogrlica ima skoro isto toliko koliko i različitih ljuštura. Tako postoje klasične, jednostruke bele momi ogrlice dugačke od 150 do 190 centimetara, zatim isprepleteni nizovi koji se sastoje od stotina sićušnih kahelelani ljuštura, kao i venci u vidu simetričnih geometrijskih šara, od kojih su neki kombinacija ljuštura i semenki. Izrada ogrlica je mukotrpan posao koji zahteva puno vremena i naporan je za oči. Ali kreativne i strpljive umetnice sa ostrva Nihau prave neobično lepe ogrlice pune detalja. Svaka ogrlica je unikat i lako je razumeti zašto se po ceni mogu meriti s dragim kamenjem i starinskim nakitom. Neke od njih koštaju više hiljada dolara.

Nihau nema bujnu vegetaciju, retko je naseljen i izolovan je u odnosu na ostala havajska ostrva. Ali zahvaljujući maštovitim umetnicama i njihovim ogrlicama, ljudi koji žive daleko od sunčanih obala „zabranjenog ostrva“ mogu uživati u lepoti njegovih dragocenosti.

[Fusnota]

^ Iste vrste ljuštura morskih puževa mogu se naći i na ostalim havajskim ostrvima i na drugim mestima u Tihom okeanu, ali se njihova količina i kvalitet razlikuju od mesta do mesta.

[Slika na stranama 24, 25]

Osušene ljušture se najpre razvrstavaju po veličini i kvalitetu, a zatim se od njih izrađuju dražesne ogrlice

[Izvor]

© Robert Holmes

[Slika na 25. strani]

Vijugavo nanizane „momi“ ljušture

[Izvor slike na 24. strani]

© drr.net