ANIL je bio više nego premoren. Prešao je na novi posao jer je imao više izgleda za napredak i veću platu. Ali sada je radio do kasno u noć, pa čak i vikendima, i to ponekad 80 sati nedeljno. „Radno okruženje je bilo u haosu“, kaže on, „i sva odgovornost pala je na moja leđa. Mislio sam u sebi: ’Šta mi je ovo trebalo? Ukoliko nešto ne promenim, gotov sam.‘“ Anil je počeo da oseća posledice sindroma izgaranja na poslu.

Sindrom izgaranja na poslu („burnout“) više je od umora i ne odnosi se samo na svakodnevni stres na poslu. Propraćen je hroničnom iscrpljenošću, frustriranošću i osećanjem bespomoćnosti. Oni koji pate od ovog sindroma postaju bezvoljni, gube motivaciju i postižu slabije rezultate na poslu. Brojne studije ukazuju na to da se to često odražava na njihovo psihičko i fizičko zdravlje.

Šta dovodi do ovog sindroma? Jedan od okidača je previše obaveza na poslu. Zbog ekonomske situacije, neki poslodavci traže od zaposlenih da rade više, ponekad i za manje novca. Zbog tehnologije se gubi granica između posla i privatnog života, budući da ste uvek na raspolaganju i lako vas je naći. Tu je i nesigurnost posla, nedostatak kontrole nad poslom i nepravedno postupanje. Ne treba zanemariti ni lošu organizaciju posla i sukobe s kolegama.

Neko može sagoreti na poslu i zbog svog stava. Jureći za karijerom i većim prihodima, neki nastoje da uguraju što više posla u svoj život. Oni su obično previše posvećeni poslu i nalaze se na putu da sagore.

Ukoliko patite od sindroma izgaranja, kako se možete oporaviti? Istina, ako mislite da ste žrtva svojih okolnosti, možda vam se čini da promena nije moguća. Pa ipak, zašto ne biste pogledali sledeća četiri koraka koja vam mogu pomoći u oporavku? Možda imate više izbora nego što mislite.

Šta vam je najvažnije? Mnogi bi rekli porodica i zdravlje. Međutim, to će biti na udaru ukoliko sagorite na poslu.

Kada odredite šta vam je u životu najvažnije, bićete spremni da donesete teške odluke i da podnesete neke žrtve. Na primer, možda vidite da vas posao ubija, ali razmišljate: ’Ne mogu da nađem drugi posao, niti da radim manje, potreban mi je novac!‘ Tačno je da je on svima potreban, ali koliko i po koju cenu, a da ne ugrozite ono što vam je najvažnije?

Pazite da na vas ne utiče ono što je drugima najvažnije. Vaši prioriteti se verovatno razlikuju od prioriteta vašeg šefa. Nekima je posao najvažniji u životu, a to ne znači da treba i vama da bude.

Da biste smanjili stres i imali više vremena za ono što vam je zaista važno, možda ćete morati raditi kraće ili smanjiti obim posla, pa čak i potražiti novi posao. Šta god odlučite, moraćete se navići na manja primanja i niži životni standard. Ali to nije nemoguće i možda neće biti toliko teško koliko mislite.

U potrošačkom društvu se veliki akcenat stavlja na novac i imovinu i to se često povezuje sa srećom. Međutim, u stvarnosti nije tako. Jednostavniji način života može doneti više slobode i zadovoljstva. Da biste se pripremili za takvu promenu, smanjite troškove i štedite novac. Gledajte da se što manje zadužujete. Razgovarajte s članovima porodice o svojim planovima i zatražite njihovu pomoć.

Ukoliko vam je obim posla nerealno velik ili vam se čini da imate neki drugi nerešiv problem, razgovarajte sa svojim šefom. Kad god je to moguće, ponudite rešenja koja će biti dobra i za vas i za njega. Pokažite mu da može da računa na vas — objasnite mu šta može da očekuje od vas, a šta ne.

Budite dalekovidi i realni. Ukoliko želite manje da radite, vaš poslodavac će vam najverovatnije smanjiti platu. Računajte na mogući gubitak posla i budite spremni da nešto preduzmete. Imajte na umu da je lakše naći novi posao dok ste još u radnom odnosu.

Čak i ako vam je poslodavac izašao u susret, moguće je da ćete se opet naći pod pritiskom da prihvatite više posla. Šta će vam pomoći da ostanete čvrsto pri svojoj odluci? Ne pristajte na ustupke. Na taj način možete pomoći svom pretpostavljenom da se i on drži dogovora.

Čak i ako na poslu nemate nekih većih problema, ipak niste oslobođeni stresa, komplikovanih ljudi i neprijatnih situacija. Zato se dovoljno odmarajte i imajte vremena za neku vrstu rekreacije. Ona ne mora biti skupa da bi za vas i vašu porodicu bila okrepljujuća.

Nemojte svoja interesovanja i prijateljstva vezivati samo za posao i nemojte sebe gledati kroz vrstu i količinu posla. Zašto? U knjizi Your Money or Your Life se kaže: „To ko ste je daleko važnije od toga kojim se poslom bavite.“ Ukoliko svoje samopoštovanje prvenstveno vezujete za ono što postižete na poslovnom polju, teško da ćete uspeti da stavljate manji akcenat na posao.

Da li je zaista moguće da napravite potrebne izmene kako biste se oporavili? Da, moguće je. To je uspeo i Anil, čovek pomenut na početku ovog članka. On kaže: „Pozvao sam svog bivšeg poslodavca i pitao ga da li bi me ponovo primio i on je pristao. Bilo mi je jako neprijatno da se sretnem sa svojim nekadašnjim kolegama kojima sam pre odlaska govorio o svojoj sjajnoj poslovnoj prilici. Takođe mi je plata znatno niža. Ali sad ponovo imam duševni mir i više vremena za porodicu i druge stvari koje su mi važne.“