DA LI i vi ponekad tako razmišljate? Kada ostvarite cilj koji ste zacrtali, da li ste dugo srećni ili taj osećaj brzo iščezne? Naravno, ostvarenje nekog cilja ili posedovanje nečega što smo želeli zaista nas usrećuje, ali to je često kratkog veka. S druge strane, trajna sreća ne zavisi samo od uspeha i onoga što posedujemo. Kao i na dobro fizičko zdravlje, i na pravu sreću utiču brojni faktori.

Svi se razlikujemo. Ono što jednu osobu čini srećnom možda ne čini neku drugu. Osim toga, svi se s godinama menjamo. Ali činjenice pokazuju da možemo uticati na to da li ćemo biti srećni. To je moguće kad smo, između ostalog, zadovoljni onim što imamo, kad ne zavidimo drugima, već ih volimo i kad čuvamo ravnotežu. Pogledajmo zašto je to tako.

„Novac je zaštita“, zaključio je jedan mudar čovek koji je duboko razmišljao o ljudskoj prirodi. Ali je takođe napisao: „Ko voli srebro, nikad mu nije dosta srebra, i ko voli bogatstvo, nikad mu nije dosta dobitka. I to je ispraznost“ (Propovednik 5:10; 7:12). Te reči je napisao Solomon, kralj drevnog Izraela. Šta je želeo da kaže? Iako nam je novac neophodan za život, treba da izbegavamo pohlepu, jer pohlepnom čoveku nikad nije dosta. On je želeo da proveri da li bogatstvo i luksuzan život donose trajnu sreću. „Što god su oči moje poželele, nisam im uskratio“, napisao je on. „Ni srcu svome nisam uskratio nikakvo veselje“ (Propovednik 1:13; 2:10).

Solomon je bio veoma bogat, izgradio je velike kuće, napravio divne parkove s jezerima i imao je mnogo slugu. Postigao je sve što je želeo. Ali šta je shvatio? Sve mu je to donosilo zadovoljstvo, ali ne zadugo. „Uvideo sam da je sve to bila ispraznost“, rekao je on. „Od svega toga nije bilo nikakve koristi.“ Na kraju je čak zamrzeo i sam život! (Propovednik 2:11, 17, 18). Dakle, Solomon je uvideo da život u kom čovek ugađa samo sebi donosi prazninu. *

Da li se savremena istraživanja slažu s tom drevnom mudrošću? U jednom časopisu je zabeleženo da „nakon što čovek zadovolji svoje osnovne životne potrebe, dodatni prihodi ne utiču značajno na njegovu sreću“ (Journal of Happiness Studies). Istraživanja pokazuju da što više ljudi troše, posebno kad pri tom žrtvuju svoje moralne i duhovne vrednosti, to su manje zadovoljni.

BIBLIJSKO NAČELO: „Neka u vašem životu ne bude ljubavi prema novcu, nego budite zadovoljni onim što imate“ (Jevrejima 13:5).

Zavist se definiše kao „neprijatna emocija usmerena na osobu kod koje opažamo da poseduje ono što mi nemamo, a za čime čeznemo“. Poput zloćudnog tumora, zavist može zavladati nečijim životom i ugušiti njegovu sreću. Kako zavist može pustiti korene? Kako možemo prepoznati tu sklonost? Kako se možemo boriti protiv nje?

U jednoj enciklopediji o socijalnoj psihologiji (Encyclopedia of Social Psychology) kaže se da su ljudi skloni da zavide onima koji su im jednaki, možda po godinama, iskustvu ili poreklu. Neki trgovac verovatno neće zavideti filmskoj zvezdi, već drugom uspešnijem trgovcu.

Da to prikažemo: Neki visoki zvaničnici u drevnom Persijskom carstvu nisu zavideli kralju već Danilu, jednom drugom zvaničniku koji se isticao među njima. Bili su toliko ogorčeni da su čak skovali zaveru da ga ubiju! Ali njihov  plan se izjalovio (Danilo 6:1-24). „Veoma je važno razumeti da zavist navodi osobu da drugome želi zlo. To objašnjava zašto je zavist povezana s mnogim nasilnim delima u istoriji“ *, kaže se u ranije pomenutoj enciklopediji.

Kako se zavist može prepoznati? Dobro je da se pitamo: ’Da li me tuđi uspeh obraduje ili oneraspoloži? Ako moj brat, sestra, talentovani drug ili kolega na poslu dožive neuspeh, da li mi je krivo ili likujem?’ Ako odgovorimo sa „oneraspoloži me“ ili „likujem“, verovatno smo zavidni (Postanak 26:12-14). „Zavist može zatrovati sposobnost čoveka da uživa u lepim stvarima i potisnuti njegovu zahvalnost [...] Takvi stavovi sasvim sigurno neće doprineti njegovoj sreći“, kaže se u delu Encyclopedia of Social Psychology.

Možemo pobediti zavist ako razvijamo pravu poniznost i skromnost, koje nas podstiču da zapažamo i cenimo sposobnosti i vrline drugih. „Ništa ne radite iz častoljublja niti iz sujete“, kaže Biblija, „nego u poniznosti smatrajte druge većima od sebe“ (Filipljanima 2:3).

BIBLIJSKO NAČELO: „Ne budimo sujetni, ne nadmećimo se jedni s drugima, ne zavidimo jedni drugima“ (Galatima 5:26).

„Kvalitet međuljudskih odnosa više utiču na čovekovu sreću nego posao, prihodi, sredina u kojoj živi ili čak zdravlje“, navodi se u knjizi Social Psychology. Drugim rečima, da bi bili srećni, ljudima je potrebno da pružaju i primaju ljubav. „Kad [...] ljubavi ne bih imao, bio bih ništa“, rekao je jedan biblijski pisac (1. Korinćanima 13:2).

Nikada nije kasno razvijati ljubav. Na primer, jedna žena po imenu Vanesa imala je oca koji je bio alkoholičar i veoma nasilan čovek. Kada je imala 14 godina, ona je pobegla od kuće i živela u hraniteljskim porodicama, kao i u jednom prihvatilištu u kom joj je bilo toliko teško da je preklinjala Boga da joj pomogne. A onda je, možda kao odgovor na njene molitve, bila smeštena kod jedne porodice koja je živela po biblijskom načelu: „Ljubav je dugotrpljiva i dobra“ (1. Korinćanima 13:4). U takvom okruženju i zahvaljujući onome što je i sama učila iz Biblije, Vanesa se emocionalno i psihički oporavila. Takođe se poboljšala u školi i više nije imala slabe ocene, već veoma dobre.

Vanesa i dalje nosi emocionalne ožiljke, ali sada je srećno udata i ima dve ćerke.

BIBLIJSKO NAČELO: „Obucite se u ljubav, jer vas ona savršeno povezuje“ (Kološanima 3:14).

Ko može reći da u životu nema problema? Kao što Biblija kaže, postoji „vreme kad se plače“ i „vreme kad se tuguje“ (Propovednik 3:4). Uravnoteženost nam pomaže da prebrodimo takve periode i da ponovo stanemo na noge. Pogledajmo primer Kerol i Mildred.

Kerol ima teško oboljenje kičme, dijabetes, apneu u snu i makularnu degeneraciju, zbog koje ne vidi na levo oko. Pa ipak, ona kaže: „Trudim se da ne budem dugo obeshrabrena. Ponekad sebi dopustim da se isplačem. Ali onda se priberem i setim svega što sada mogu da učinim, pogotovo za druge, i zahvaljujem Bogu za to.“

Mildred je takođe veoma bolesna. Ona ima artritis, rak dojke i dijabetes. Ali poput Kerol, ni ona nije usredsređena na sebe i svoje probleme. „Volim ljude i želim da ih tešim u njihovim bolestima, a to pomaže i meni“, kaže ona. „Zapravo, čini mi se da dok tešim druge ne razmišljam previše o sebi.“

Iako ove dve žene znaju koliko je važna dobra zdravstvena nega, one nisu zaokupirane svojom bolešću, već rade na svom stavu i vode računa o tome kako koriste vreme. Zbog toga u srcu osećaju radost koju im niko ne može oduzeti. Osim toga, drugi ih mnogo vole i njihov primer im daje snagu da se izbore sa problemima.

BIBLIJSKO NAČELO: „Srećan je čovek koji istraje u kušnji, jer kad bude prokušan, primiće nagradu — život“ (Jakovljeva 1:12).

Biblijska mudrost je „drvo života onima koji je prihvate, i srećnima će se zvati oni koji se nje čvrsto drže“ (Poslovice 3:13-18). Zašto se ne biste i sami uverili u to? Na kraju krajeva, onaj koji je nadahnuo pisanje te svete knjige i koji se naziva ’srećnim Bogom‘, želi da i vi budete srećni (1. Timoteju 1:11).