Neki kažu da je nemoguće da preterate u pohvaljivanju dece. Drugi tvrde da ćete ih razmaziti neprestanim pohvalama, zbog čega će misliti da su centar sveta.

Osim što pazite koliko ćete hvaliti dete, morate razmisliti i o tome kakvu ćete pohvalu pružiti. Čime ćete motivisati dete? Šta će negativno delovati na njega? Kakva pohvala je najbolja?

Nisu sve pohvale jednako dobre. Razmislite o sledećem:

Previše pohvaljivanja može biti štetno. Neki roditelji zasipaju decu nezasluženim pohvalama u želji da povećaju njihovo samopoštovanje. Ali deca su „dovoljno pametna da prozru preuveličavanje i uvide da ne mislite ono što govorite“, upozorava dr Dejvid Volš. „Ona znaju da to nisu zaslužila i mogu zaključiti da vam ne mogu verovati“ (No: Why Kids—of All Ages—Need to Hear It and Ways Parents Can Say It).

Dobro je pohvaljivati talenat. Pretpostavimo da vaše dete ima dara za crtanje. Normalno je da želite da ga pohvalite, što će ga ujedno motivisati da bude još bolje. Ali to može biti zamka. Ako pohvaljujete samo talenat, dete bi moglo pomisliti da vredi da se trudi samo za ono što mu ide od ruke. Može čak zazirati od novih izazova zbog straha od neuspeha. „Ako mi nešto ne ide“, može razmišljati, „mora da to nije za mene, zašto bih se mučio?“

Najbolje je pohvaljivati trud. Deca koju roditelji pohvaljuju za uložen trud i upornost, a ne samo za talente, nauče važnu istinu — da su naprezanje i strpljenje neophodni da bi u nečemu postali vešti.  Kada to znaju, tada „ulažu mnogo truda da bi postigli željeni rezultat“, kaže se u jednom priručniku za roditelje. „Čak i kada u nečemu ne uspeju, ne gledaju na to kao na lični poraz nego na priliku da nešto nauče“ (Letting Go With Love and Confidence).

Pohvaljujte trud, a ne samo talenat. Ako detetu kažete: „Vidim da si se puno trudio da to lepo nacrtaš“, postići ćete više nego ako kažete: „Ti si rođeni umetnik.“ Obe izjave su pohvale, ali drugom nenamerno detetu stavljate do znanja da će biti dobro samo u onome za šta prirodno ima dara.

Kada pohvaljujete detetov trud, učite ga da će vežbanjem postati veštije. Tada će s više samopouzdanja prihvatati nove izazove. (Biblijska misao: Poslovice 14:23.)

Pomozite detetu da prihvati neuspehe. Čak i dobri ljudi greše, i to možda često (Poslovice 24:16). Ali nakon pada, ustanu, izvuku pouku iz onog što se desilo i nastave dalje. Kako možete pomoći svom detetu da stekne takav pozitivan pristup?

Ponovo je važno usredsrediti se na trud. Razmislite o sledećem primeru. Recimo da govorite svom detetu: „Ti si rođen za matematiku“, ali onda se desi da dobije lošu ocenu na testu. Zbog toga može zaključiti da je izgubilo svoj talenat i da nema smisla da se trudi da se popravi.

Međutim, kada pohvaljujete detetov trud, podstičete ga da ne odustaje lako. Tako mu pomažete da od neuspeha ne pravi katastrofu. Zato neće odustati, već će isprobati i druge načine da dođe do rešenja ili će se više potruditi. (Biblijska misao: Jakovljeva 3:2.)

Pružite konstruktivnu kritiku. Kada na pravi način kažete detetu da nešto nije bilo dobro, nećete ga slomiti, već ćete mu pomoći da se poboljša. Osim toga, ako redovno pohvaljujete dete na ispravan način, neće mu smetati kada mu kažete kako može da bude još bolje u nečemu. Tada će njegovi uspesi donositi zadovoljstvo i njemu i vama. (Biblijska misao: Poslovice 13:4.)