Čini vam se da ste do juče držali svoje novorođenče u naručju, a sada je ono u posebno izazovnom periodu. Još uvek je dete, ali se nalazi na pragu sveta odraslih. To je pubertet.

Kako možete pomoći svom sinu ili ćerki da dobro podnese to vreme puno zbunjujućih osećanja i pomalo traumatičnih promena na putu ka polnoj zrelosti?

Pubertet ima svoje vreme. On može početi već u osmoj godini, ili tek nakon četrnaeste. U jednom priručniku za roditelje o adolescenciji piše: „Normalno je da period puberteta varira od deteta do deteta“ (Letting Go With Love and Confidence).

Pubertet može prouzrokovati nesigurnost. Adolescenti mogu biti veoma osetljivi kad je reč o tome kako ih drugi vide. „Bio sam opterećen svojim izgledom i svojim ponašanjem“, priseća se mladić po imenu Jovan. * „Kad god bih bio u nekom društvu, pitao bih se da li misle da sam čudan.“ Samopouzdanje može dodatno pasti ako se pojave akne. „Imala sam osećaj kao da mi je nešto napalo lice“, kaže 17-godišnja Katarina. „Znam da sam često plakala i govorila sebi kako sam ružna.“

Rani pubertet nosi specifične izazove. To je posebno slučaj kod devojčica, koje mogu biti meta izrugivanja kad počnu da im rastu grudi i da dobijaju obline. U jednoj knjizi namenjenoj roditeljima tinejdžera stoji sledeće: „Takođe postoji rizik da će devojčice privući pažnju starijih mladića koji su već seksualno aktivni“ (A Parent’s Guide to the Teen Years).

Pubertet nije isto što i zrelost. „Ludost je privezana detetu za srce“, piše u Poslovicama 22:15. To se ne menja u pubertetu. Iako mlada osoba ima fizičke odlike odrasle osobe, „to ništa ne govori o njenoj sposobnosti da donosi promišljene odluke, da se ponaša odgovorno, da ispoljava samokontrolu ili druge odlike zrelosti“, kaže dr Lorens Stajnberg u svojoj knjizi (You and Your Adolescent).

Razgovarajte o pubertetu pre nego što nastupi. Vaše dete treba da zna šta da očekuje, posebno kada je reč o menstruaciji, ako je devojčica, i isticanju semena tokom noći, ako je dečak. Za razliku od ostalih promena koje nastaju postepeno, ove se dese iznenada i mogu zbuniti ili čak uplašiti dete. Dok razgovarate o tim temama, budite pozitivni. Objasnite detetu da u pubertetu dolazi do korisnih promena koje su normalan deo fizičkog sazrevanja. (Biblijska misao: Psalam 139:14.)

Budite otvoreni. „Kad su roditelji razgovarali sa mnom o pubertetu, bili su prilično neodređeni“, kaže mladić po imenu Džon. „Voleo bih da su bili direktniji.“ Anja, koja ima 17 godina, kaže nešto slično: „Mama mi je pomogla da razumem šta se dešava s mojim telom“, objašnjava ona, „ali volela bih da mi je rekla nešto i o tome kako da se izborim sa osećanjima.“ U čemu je poenta? Koliko god da vam je neprijatno, razgovarajte s detetom o svim aspektima puberteta. (Biblijska misao: Dela apostolska 20:20.)

Postavljajte pitanja da biste započeli razgovor. Da biste probili led, pitajte dete kako se njegovi vršnjaci osećaju zbog puberteta. Na primer, možete pitati ćerku: „Da li tvoje drugarice pominju da su dobile menstruaciju?“ „Da li se deca rugaju devojčicama koje su počele rano da se razvijaju?“ Sina možete da pitate: „Da li se deca smeju onima koji se razvijaju sporije od drugih?“ Kad dete bude pričalo o tome kako to utiče na druge, biće mu lakše da se otvori i kaže kako se ono oseća i šta doživljava. A kada počne da priča, poslušajte biblijski savet: „Svaki čovek neka bude brz da čuje, a spor da govori“ (Jakovljeva 1:19).

Pomozite detetu da stekne „mudrost i sposobnost prosuđivanja“ (Poslovice 3:21). Tokom puberteta ne dolazi samo do fizičkih i emocionalnih promena. Tada dete treba da nauči da dobro prosuđuje, što će mu pomoći da kao odrasla osoba donosi mudre odluke. Iskoristite ovaj period da u svoje dete usadite prave vrednosti. (Biblijska misao: Jevrejima 5:14.)

Ne odustajte. Mnogi mladi deluju kao da ne žele da razgovaraju s roditeljima o pubertetu, ali nemojte da vas to zavara. „Adolescent koji se pretvara da mu je razgovor dosadan, da je nezainteresovan, zgrožen ili gluv, zapravo može upamtiti svaku vašu reč“, kaže dr Lorens Stajnberg.