NIJE bio bogat, niti se nalazio među uvaženim članovima društva. Čak nije imao ni svoj dom. Pa ipak, njegova učenja utiču na živote miliona ljudi. Ali da li je Isus Hrist zaista postojao? Šta su o tome rekle neke uvažene ličnosti?

• Majkl Grant, istoričar čija su specijalnost antičke civilizacije, rekao je: „Trebalo bi da na Novi zavet primenimo iste kriterijume kao na druge istorijske spise. Postojanje mnogih paganskih ličnosti nikada nije ni dovođeno u pitanje. Zašto bismo onda dovodili u pitanje Isusovo postojanje?“

• Rudolf Bultman, profesor Novog zaveta, izjavio je: „To što neki sumnjaju da je Isus postojao nema nikakvog osnova, niti je vredno rasprave. Nijedna razumna osoba neće posumnjati u to da je Isus osnivač čuvenog pokreta, čiji je začetak činila mala grupa [hrišćana] u Palestini.“

• Vil Djurant, istoričar, pisac i filozof, napisao je: „Da nekoliko prostih, neobrazovanih ljudi u jednoj generaciji izmisli tako snažnu i privlačnu ličnost, tako uzvišenu etiku i tako nadahnjujuću viziju ljudskog bratstva, to bi bilo čudo daleko neverovatnije od bilo kojeg zabeleženog u jevanđeljima.“

• Albert Ajnštajn, nemački fizičar, izjavio je: „Ja sam Jevrejin, ali sam očaran veličanstvenom ličnošću Nazarećanina.“ Kada je bio upitan da li Isusa smatra istorijskom ličnošću, odgovorio je: „Apsolutno! Prosto je nemoguće čitati jevanđelja a ne osetiti koliko je Isus stvaran. Njegov karakter se ogleda u svakoj reči koju je izgovorio. Nijedan mit ne odiše takvim životom.“

  „Prosto je nemoguće čitati jevanđelja a ne osetiti koliko je Isus stvaran.“ (Albert Ajnštajn)

Najdetaljniji zapis o Isusovom životu i njegovoj službi nalazi se u jevanđeljima, od kojih je svako dobilo ime po svom piscu — Mateju, Marku, Luki i Jovanu. Osim toga, Isus se spominje i u mnogim svetovnim izvorima.

• TACIT

  (oko 56 – 120. n. e.) Smatra se da je Tacit bio jedan od najvećih rimskih istoričara. U svom delu Anali, on govori o Rimskom carstvu iz perioda od 14. do 68. n. e. (Isus je umro 33. n. e.) Tacit navodi da se pričalo da je car Neron podmetnuo požar koji je 64. n. e. opustošio Rim. Da bi stao na put tim glasinama, Neron je svalio krivicu na hrišćane. Tacit je za njih rekao: „Ime su dobili po Hristu koji je za Tiberijeve vlade pogubljen po presudi prokuratora Pontija Pilata“ (Anali, knjiga XV, 44).

• SVETONIJE

  (oko 69 – posle 122. n. e.) U svojoj knjizi Dvanaest rimskih careva, ovaj istoričar je opisao šta se dešavalo tokom vladavine prvih 11 rimskih careva. U odeljku o Klaudiju, on govori o pometnji među Jevrejima, koja je najverovatnije nastala zbog različitih stavova o Isusu (Dela apostolska 18:2). Svetonije navodi: „Pošto su Jevreji na Isusov podstrek stalno izazivali nemire, on [Klaudije] ih je proterao iz Rima.“ Svetonije je nepravedno optužio Isusa za izazivanje nemira među narodom, i samim tim potvrdio da je Isus postojao.

• PLINIJE MLAÐI

  (oko 61 – 113. n. e.) Ovaj rimski pisac i namesnik u Vitiniji (današnja Turska), pisao je rimskom caru Trajanu, tražeći savet o tome kako da postupa s hrišćanima. U tom pismu je rekao da je pokušao da nagovori hrišćane da se odreknu svoje vere i da je pogubio one koji su to odbili. U njegovom pismu još stoji: „Među njima sam one koji su tvrdili da nikad nisu bili hrišćani i da nisu ni sada [...] pošto bi za mnom ponovili jednu formulu prizivanja bogova i pošto bi tvojoj statui [...] prineli žrtvu tamjana, pomolili se bogovima, a osim toga proklinjali Hrista [...] odlučio da pustim na slobodu“ (Pisma, knjiga X, pismo 96).

•  JOSIF FLAVIJE

  (oko 37 – 100. n. e.) Bio je jevrejski prvosveštenik i istoričar. On navodi da je Ananije, jevrejski prvosveštenik koji je imao političku moć, „okupio sinhedrion sudija, i pred njih doveo brata onog Isusa koga su nazivali Hristom, a čije je ime bilo Jakov, a zajedno sa njim i druge ljude“ (Judejske starine, knjiga XX, poglavlje IX, odlomak 1).

• TALMUD

  Ova zbirka rabinskih zapisa, koja datira iz perioda od III do VI veka n. e., pokazuje da su čak i neprijatelji hrišćanstva potvrdili da je Isus stvarno postojao. U jednom odlomku Talmuda stoji da je „na Pashu obešen Ješu [Isus] Nazarećanin“. To je istorijski tačno (Babylonian Talmud, Sanhedrin 43a, Munich Codex; videti Jovana 19:14-16). U jednom drugom odlomku se kaže: „Neka se nijedan od naših sinova ili učenika ne osramoti u javnosti poput Nazarećanina“ (Babylonian Talmud, Berakoth 17b, Munich Codex; videti Luku 18:37).

Pored opisa Isusovog života i njegove službe, jevanđelja sadrže i mnoge detalje o nekim osobama, kao i o vremenu i mestu radnje, što je karakteristično za istorijske spise. Na primer, ono što se nalazi u Luki 3:1, 2, pomaže nam da utvrdimo kada je Jovan Krstitelj, koji je najavio Isusov dolazak, započeo svoju službu.

Luka je rekao: „U petnaestoj godini vladavine cara Tiberija, kad je Pontije Pilat bio namesnik Judeje, Irod tetrarh u Galileji, a njegov brat Filip tetrarh u Itureji i Trahonitidi, i Lisanija tetrarh u Avilini, u danima Kajafe i svešteničkog glavara Ane, reč Božja došla je Jovanu, Zaharijinom sinu, u pustinji.“ Zahvaljujući svim ovim detaljima, možemo zaključiti da je Jovan Krstitelj započeo sa svojom službom 29. n. e.

 Ta sedmorica vladara, čija je imena Luka naveo, dobro su poznati istoričarima. Doduše, neki kritičari su jedno vreme dovodili u pitanje postojanje Pontija Pilata i Lisanije. Međutim, ispostavilo se da nisu bili u pravu. Pronađeni su natpisi na kojima se nalaze imena ovih zvaničnika, što potvrđuje da je tačno ono što je Luka zapisao. *

Veoma je važno da znamo da li je Isus postojao jer se njegova učenja i te kako tiču našeg života. Na primer, Isus je govorio ljudima o tome kako mogu imati srećan i ispunjen život. * Takođe je govorio o vremenu kada će naša planeta biti mirno i bezbedno mesto za život. Tada će nad zemljom vladati samo jedna vlast, koja se zove „Božje Kraljevstvo“ (Luka 4:43).

Naziv „Božje Kraljevstvo“ je prikladan jer je to Božja vlast (Otkrivenje 11:15). To se nedvosmisleno vidi iz sledećih Isusovih reči u molitvi Očenaš: „Oče naš, koji si na nebesima [...] Neka dođe kraljevstvo tvoje. Neka bude volja tvoja [...] i na zemlji“ (Matej 6:9, 10). Šta će Božje Kraljevstvo učiniti za ljude?

• Neće više biti ratova i građanskih nemira (Psalam 46:8-11).

• Pohlepa, korupcija i celo iskvareno društvo biće stvar prošlosti (Psalam 37:10, 11).

• Svi ljudi će imati posao koji će im pričinjavati zadovoljstvo (Isaija 65:21, 22).

• Priroda će se potpuno oporaviti i biće obilja hrane za sve (Psalam 72:16; Isaija 11:9).

Neki možda misle da su ova obećanja samo pusti snovi. Ali da li je realno očekivati da ljudi nešto promene? Razmislite o sledećem: Iako postoji veliki napredak na polju obrazovanja, nauke i tehnologije, milioni ljudi žive u strahu i neizvesnosti. Svakog dana se suočavamo s posledicama ekonomske krize, zloupotrebe vlasti i verske diskriminacije. Ljudske vlasti ne uspevaju da promene svet nabolje (Propovednik 8:9).

Zato pitanje da li je Isus zaista postojao zavređuje našu pažnju. * U 2. Korinćanima 1:19, 20 stoji: „Koliko god ima Božjih obećanja, posredstvom [Isusa] postala su ’da‘.“