1. Kako neki koji su počinili ozbiljan greh reaguju na pomoć?

 U PRETHODNOM članku smo videli kako je apostol Pavle pomogao skupštini u Korintu da reši slučaj u kom je jedan brat počinio ozbiljan greh. On se nije kajao zbog toga i zato nije mogao više da bude deo skupštine. Međutim, kao što pokazuje vodeći citat, neki koji su počinili ozbiljan greh odazvali su se na pomoć koju su dobili, shvatili su šta su uradili i pokajali se (Rimlj. 2:4). Koja je uloga starešina u tom procesu?

2-3. Šta treba da uradimo ako saznamo da je neki naš suvernik počinio ozbiljan greh i zašto?

² Da bi starešine uopšte pružile pomoć, moraju znati da je došlo do nekog ozbiljnog greha. Šta onda treba da uradimo ako saznamo da je neki naš suvernik počinio ozbiljan greh zbog kog možda više ne bi mogao biti deo skupštine? Podstaći ćemo ga da se obrati starešinama za pomoć (Is. 1:18; Dela 20:28; 1. Petr. 5:2).

³ Međutim, šta ako odbija da razgovara sa starešinama? Onda ćemo mi otići kod njih da bismo bili sigurni da će naš suvernik dobiti neophodnu pomoć. Time pokazujemo da ga volimo i da ne želimo da ga izgubimo. Ako bi nastavio da greši, još više bi narušio svoje prijateljstvo s Jehovom, a možda i ugled skupštine. Iako nam je potrebna hrabrost da odemo kod starešina, učinićemo to zato što volimo i Jehovu i tu osobu (Ps. 27:14).

 KAKO STAREŠINE POMAŽU ONIMA KOJI POČINE OZBILJAN GREH

4. Koji cilj starešine imaju kad se sastanu s nekim ko je počinio ozbiljan greh?

⁴ Kada neko u skupštini počini ozbiljan greh, starešinstvo će odrediti trojicu starešina koji će u tom slučaju sačinjavati odbor. a To treba da budu skromna i ponizna braća. Premda će oni pokušati da pomognu prestupniku, svesni su da nikoga ne mogu prisiliti da se promeni (Pon. zak. 30:19). Starešine znaju da neće svi poput kralja Davida dobro reagovati na pomoć (2. Sam. 12:13). Neki će ignorisati Jehovine opomene (Post. 4:6-8). Međutim, cilj starešina je da, ako je ikako moguće, dovedu prestupnika do pokajanja. Kojim se načelima vode kada se sastanu sa tom osobom?

5. Kako starešine treba da se ophode s prestupnikom kad se sastanu s njim? (2. Timoteju 2:24-26; videti i sliku).

⁵ Starešine na onoga ko je počinio greh gledaju kao na izgubljenu ovcu, koja je i dalje dragocena Jehovi (Luka 15:4, 6). To će biti očigledno u njihovim rečima, stavu i ponašanju kad se sastanu s tom osobom. Dakle, ni na koji način neće biti grubi i na taj sastanak neće gledati kao na neki rutinski postupak, tokom kog samo treba ispoštovati niz nekih procedura. Ispoljavaće osobine koje su navedene u 2. Timoteju 2:24-26. (Pročitati.) Sve vreme će biti blagi, dobri i obzirni i daće sve od sebe da dopru osobi do srca.

6. Kako starešine mogu pripremiti svoje srce pre nego što se sastanu s prestupnikom? (Rimljanima 2:4).

⁶ Starešine moraju pripremiti svoje srce. Oni se trude da se ugledaju na Jehovu u ophođenju s prestupnikom, imajući na umu Pavlove reči: „Bog u svojoj dobroti želi da te dovede do pokajanja.“ (Pročitati Rimljanima 2:4). Starešine ne smeju izgubiti iz vida da su oni pastiri koji su odgovorni Hristu i koji treba da brinu o skupštini po uzoru na njega (Is. 11:3, 4; Mat. 18:18-20). Pre nego što se sastanu s prestupnikom, odbor će se moliti Jehovi da im pomogne da ga dovedu do pokajanja. Istraživaće Bibliju i publikacije i moliće se za to da ispravno sagledaju celu situaciju. Trudiće se da razumeju tu osobu i šta je dovelo do toga da počini ozbiljan greh (Posl. 20:5).

7-8. Kako starešine po uzoru na Jehovu mogu biti strpljive prema prestupniku?

 ⁷ Starešine su strpljive po uzoru na Jehovu. Oni imaju na umu kako je Jehova postupao s prestupnicima u prošlosti. Na primer, Jehova je strpljivo pokušavao da dopre do Kainovog srca. Upozorio ga je na posledice greha, ali mu je i rekao da može ponovo steći njegovu naklonost ako ga bude poslušao (Post. 4:6, 7). Kad je kralj David počinio greh, Jehova je poslao proroka Natana da ga ukori i on mu je ispričao jedno poređenje koje ga je duboko pogodilo (2. Sam. 12:1-7). Takođe, Jehova je „uvek iznova“ slao svoje proroke buntovnom izraelskom narodu (Jer. 7:24, 25). On nije čekao da se njegov narod pokaje pa da tek onda počne da im pomaže, već je učinio prvi korak kako bi ih doveo do pokajanja.

⁸ Starešine treba da slede Jehovin primer dok pomažu onima koji su počinili ozbiljan greh. Kao što se savetuje u 2. Timoteju 4:2, treba da budu vrlo strpljivi prema toj osobi. Dakle, starešine treba da budu staložene i da polako pomognu osobi da sama uvidi da je za nju dobro da postupa ispravno. Ako bi izgubili strpljenje i bili grubi prema prestupniku, to bi ga samo moglo odbiti i ugasiti njegovu želju da bilo šta promeni.

9-10. Kako starešine mogu pomoći prestupniku da razume ozbiljnost svojih postupaka?

⁹ Starešine se trude da razumeju koje su okolnosti dovele do greha. Na primer, da li je osoba postepeno duhovno oslabila zato što je zapostavila lično proučavanje ili službu? Da li se sve ređe molila Jehovi ili su joj molitve postale površne? Da li se prepustila pogrešnim željama? Kakav je njen izbor društva i zabave i kako je to uticalo na njeno razmišljanje i želje? Da li razume kako se Jehova oseća zbog njenih odluka i postupaka?

¹⁰ Starešine će postaviti osobi promišljena pitanja, vodeći računa o tome da ne zadiru nepotrebno u privatnost. Cilj im je da je na ljubazan način navedu da se otvori i pomognu joj da razmisli šta je dovelo do toga da oslabi njeno prijateljstvo s Jehovom i da počini greh (Posl. 20:5). Osim toga, oni poput Natana mogu koristiti poređenja kako bi pomogli osobi da shvati ozbiljnost onoga što je učinila. Možda će joj već tokom prvog razgovora biti iskreno žao zbog onoga što je uradila, a možda će se čak i pokajati.

11. Kako se Isus ophodio prema prestupnicima?

¹¹ Starešine nastoje da se ugledaju na Isusa. Kada se Isus nakon uskrsenja pojavio Savlu iz Tarsa, postavio mu je otrežnjavajuće pitanje: „Savle, Savle, zašto me progoniš?“ Time mu je pomogao da razume da je ono što radi pogrešno (Dela 9:3-6). A u slučaju „žene Jezavelje“, Isus je rekao: „Dao sam joj vremena da se pokaje“ (Otkr. 2:20, 21).

12-13. Kako starešine mogu dati vremena prestupniku da se pokaje? (Videti i sliku.)

¹² Po ugledu na Isusa, starešine neće brzo zaključiti da neki prestupnik ne želi da se pokaje. Neko će već na prvom razgovoru pokazati da se kaje zbog onoga što je uradio, dok je drugima potrebno više vremena. Zato starešine mogu da zakažu više od jednog razgovora s prestupnikom. Može se desiti da prestupnik  nakon prvog razgovora počne dublje da razmišlja o onome što je rečeno. Možda će se poniziti i moliti Jehovu za oproštaj (Ps. 32:5; 38:18). Ako se to desi, on će možda doći na drugi razgovor s potpuno drugačijim stavom od onog koji je pokazao na prvom razgovoru.

¹³ Da bi pomogle prestupniku da se pokaje, starešine moraju biti pune ljubavi i saosećajne. Oni se mole Jehovi da blagoslovi njihov trud da pomognu prestupniku da se urazumi i pokaje i ne gube nadu da će se to desiti (2. Tim. 2:25, 26).

14. Kome pripada zasluga za to što se prestupnik pokajao i zašto?

¹⁴ Ako se prestupnik pokaje, to je razlog za veliku radost! (Luka 15:7, 10). Ali da li su starešine zaslužne za to? Setimo se šta je Pavle napisao: „Možda će im Bog dati da se pokaju“ (2. Tim. 2:25). Zasluga za takvu promenu u načinu razmišljanja i stavu ne pripada nijednom čoveku, nego samo Jehovi, jer je on pomogao toj osobi da se promeni iz korena. Pavle je naveo još neke lepe stvari koje prate nečije pokajanje – ono joj pomaže da još bolje razume istinu, da se urazumi i izvuče iz Đavolove zamke (2. Tim. 2:26).

15. Kako će starešine i dalje pomagati prestupniku koji se kaje?

¹⁵ Kad se prestupnik pokaje, odbor će organizovati pastirske posete s ciljem da mu se i dalje pomaže da se bori protiv Sataninih zamki i da poravna staze kojima korača (Jevr. 12:12, 13). Naravno, starešine neće drugima otkrivati detalje o onome što se desilo. Ali šta bi možda skupština trebalo da zna?

„ONE KOJI ČINE GREH UKORI PRED SVIMA“

16. Ko su „svi“ koji se pominju u 1. Timoteju 5:20?

¹⁶ Pročitati 1. Timoteju 5:20. Pavle je ove reči uputio Timoteju, koji je bio starešina, da bi mu objasnio kako da  postupi sa onima „koji čine greh“. Na šta je mislio kad je rekao da ih treba ukoriti „pred svima“? Da li to obavezno znači pred celom skupštinom? Ne. To može biti samo nekoliko onih koji su upoznati sa situacijom i znaju da je počinjen greh – na primer, očevici ili oni kojima je prestupnik u poverenju ispričao šta se desilo. Starešine mogu na diskretan način obavestiti sve njih da su razgovarali sa prestupnikom i preduzeli potrebne korake kako bi mu pomogli.

17. Ako mnogi u skupštini znaju za neki ozbiljan greh ili je vrlo verovatno da će saznati, koje obaveštenje se iznosi i zašto?

¹⁷ Ponekad se desi da mnogi u skupštini već znaju da je neko počinio ozbiljan greh ili je velika verovatnoća da će saznati za to. U takvim slučajevima, izraz „svi“ se odnosi na sve u skupštini. Zato će jedan od starešina izneti obaveštenje pred skupštinom da su taj brat ili sestra ukoreni. Zašto? Pavle je rekao da je to „upozorenje drugima“ da i oni ne bi počinili ozbiljan greh.

18. Šta će starešine preduzeti ako kršteni maloletnik počini greh? (Videti i sliku.)

¹⁸ Šta ako kršteni maloletnik počini ozbiljan greh? Starešinstvo će organizovati da se dvojica starešina sastanu s njim i njegovim roditeljima b koji su Jehovini svedoci. Starešine će utvrditi koje korake roditelji već preduzimaju da bi pomogli detetu da se pokaje. Ako maloletnik  ima dobar stav i počinje da menja svoje razmišljanje i ponašanje, starešine će možda odlučiti da nije potrebno preduzimati nikakve dodatne mere. Na kraju krajeva, roditelji su od Boga dobili odgovornost da s ljubavlju disciplinuju svoju decu (Pon. zak. 6:6, 7; Posl. 6:20; 22:6; Ef. 6:2-4). Starešine će nakon toga povremeno razgovarati s roditeljima da bi bili sigurni da dete dobija pomoć koja mu je potrebna. Međutim, šta ako se kršteni maloletnik ne kaje i uporno čini greh? U tom slučaju, odbor starešina će se sastati s njim i njegovim roditeljima koji su Svedoci.

JEHOVA JE „VEOMA SAMILOSTAN I MILOSRDAN“

19. Kako se starešine mogu ugledati na Jehovu u ophođenju sa onima koji su počinili greh?

¹⁹ Jehova očekuje od starešina da zaštite skupštinu od onih koji uporno čine greh (1. Kor. 5:7). S druge strane, oni će učiniti sve što je u njihovoj moći da pomognu prestupnicima da se pokaju. Sve vreme će biti pozitivni i neće gubiti nadu da se to može desiti. Zašto? Zato što žele da se ugledaju na Jehovu, koji je „veoma samilostan i milosrdan“ (Jak. 5:11). Takav stav je pokazao i ostareli apostol Jovan kada je napisao: „Dečice moja, ovo vam pišem da ne biste počinili greh. Ali ako neko i počini greh, kod Oca imamo pomoćnika – Isusa Hrista, pravednika“ (1. Jov. 2:1).

20. Šta ćemo osmotriti u poslednjem članku u ovoj seriji?

²⁰ Nažalost, ponekad se desi da prestupnik ne želi da se pokaje. U tom slučaju on više ne može biti deo skupštine. Šta će tada starešine uraditi? O tome ćemo govoriti u poslednjem članku u ovoj seriji.