1. Koliko je hleb bio važan u biblijska vremena?

 HLEB je u biblijska vremena bio osnovna životna namirnica (Post. 14:18; Luka 4:4). Bio je toliko uobičajen u ishrani da se u Bibliji pod „hlebom“ ponekad podrazumeva hrana uopšte (Mat. 6:11; Dela 20:7). Znamo da je Isus dva puta čudom umnožio hleb (Mat. 16:9, 10). Jedno od tih čuda je zapisano u 6. poglavlju Jovana. Dok budemo razmatrali to poglavlje, istaći ćemo i pouke za nas danas.

2. U kojoj situaciji je hrana trebala hiljadama ljudi?

² Isus je svoje apostole, nakon što su propovedali po gradovima i selima, poveo čamcem preko Galilejskog mora na jedno mesto da se malo odmore (Mar. 6:7, 30-32; Luka 9:10). Stigli su na jedno pusto mesto na području Vitsaide. Međutim, ubrzo su se oko njih sjatile hiljade ljudi. Isus ih nije ignorisao. Posvetio im je pažnju, poučavao ih o Božjem Kraljevstvu i izlečio one koji su bili bolesni. Ali pošto se dan već bližio kraju, učenici su se pitali gde će svi ti ljudi naći nešto za jelo. Neki od njih su možda kod sebe imali nešto hrane, ali većina je morala da ode do nekog sela da je nabavi (Mat. 14:15; Jov. 6:4, 5). Šta će Isus uraditi?

 ČUDOM UMNOŽEN HLEB

3. Šta je Isus rekao apostolima da urade? (Videti i sliku.)

³ Isus je apostolima rekao: „Ne treba da idu, vi im dajte da jedu“ (Mat. 14:16). Ali odakle im hrana za oko 5 000 muškaraca? Još ako tome dodamo žene i decu, moglo je biti i 15 000 gladnih usta (Mat. 14:21). Andrija je rekao: „Ovde je dečak koji ima pet ječmenih hlebova i dve male ribe. Ali šta je to za ovoliki narod?“ (Jov. 6:9). Ječmeni hleb je bio sasvim uobičajen u ishrani, a male ribe su verovatno bile usoljene i osušene. To malo hrane što je taj dečak imao ni iz daleka nije bilo dovoljno za toliki narod.

4. Šta učimo iz Jovana 6:11-13? (Videti i slike.)

⁴ Želeći da im ukaže gostoprimstvo, Isus je rekao ljudima da u grupama posedaju po travi (Mar. 6:39, 40; pročitati Jovana 6:11-13). Zatim je zahvalio svom Ocu za hleb i ribu. To je bilo prigodno jer je ta hrana zapravo poticala od Jehove. To je dobar podsetnik za nas da se, poput Isusa, pomolimo pre jela, bilo da smo sami bilo da oko nas ima ljudi. Isus je zatim podelio hranu i svi su jeli i nasitili se. Hrane je i preteklo i Isus nije želeo da se išta baci. Zato je rekao da se ostaci sakupe, moguće da bi se kasnije pojeli. Tako nam je dao primer da mudro koristimo ono što imamo. Ako si roditelj, mogao bi sa decom  da razmotriš ovaj događaj i da istakneš pouke o molitvi, gostoljubivosti i velikodušnosti.

5. Šta su ljudi hteli da urade i kako se Isus postavio?

⁵ Narod je bio oduševljen Isusovim načinom poučavanja i čudima koja je činio. Pošto su znali da je Mojsije obećao da će im Bog poslati jednog velikog proroka, možda su se pitali da li je Isus taj (Pon. zak. 18:15-18). Možda su pomislili da bi baš bilo dobro da on bude na vlasti, verovatno i zato što bi mogao da obezbedi hranu svim Izraelcima. Zato su i hteli da ga „na silu postave za kralja“ (Jov. 6:14, 15). Da im je Isus to dozvolio, umešao bi se u politička pitanja Judejaca, koji su bili pod rimskom vlašću. Da li je to uradio? Nije. Isusov jasan stav video se po tome što je „otišao u goru“. Dakle, uprkos tome što su vršili pritisak na njega, nije se mešao u politiku. To je dobar primer za nas.

6. Po čemu se vidi da želimo da se ugledamo na Isusa? (Videti i sliku.)

⁶ Jasno je da niko neće očekivati da čudom umnožimo hleb ili izlečimo bolesne, kao i da nas neće postaviti za kralja ili predsednika države. Ali bi nas mogli podsticati da izađemo na izbore ili pružimo podršku nekome za koga oni smatraju da će doneti bolje sutra. Kod  Isusa nije bilo dileme. On je odbio da se meša u politiku i kasnije je čak rekao: „Moje Kraljevstvo nije deo ovog sveta“ (Jov. 17:14; 18:36). Neophodno je da hrišćani danas razmišljaju i postupaju po ugledu na Isusa. Mi podržavamo to Kraljevstvo, propovedamo o njemu i molimo se da ono dođe (Mat. 6:10). Hajde da se vratimo na događaj kada je Isus čudom umnožio hleb i da vidimo šta još možemo naučiti iz toga.

„ŠTA JE ZNAČILO ČUDO S HLEBOVIMA“

7. Šta je Isus uradio i kako su apostoli reagovali? (Jovan 6:16-20).

⁷ Kada je Isus nahranio mnoštvo ljudi, poslao je apostole da se čamcem vrate u Kapernaum, a on se povukao u goru da bi izbegao ljude koji su hteli da ga postave za kralja. (Pročitati Jovana 6:16-20.) Dok su apostoli plovili, nastala je oluja i podigla velike talase. Tada je Isus došao do njih, hodajući po vodi. Onda je Petru rekao da krene po vodi ka njemu (Mat. 14:22-31). Kad je Isus ušao u čamac, vetar se umirio. Učenici su zadivljeno rekli: „Ti si zaista Božji Sin“ (Mat. 14:33). a Zanimljivo je da su učenici to rekli kada je Isus hodao po vodi, a ne kada je umnožio hleb. Marko dodaje sledeći detalj: „Učenici su bili zadivljeni. Naime, još nisu shvatili šta je značilo čudo s hlebovima. Njihovo srce to još nije moglo razumeti“ (Mar. 6:50-52). Izgleda da apostoli tada još nisu bili shvatili da je Jehova dao Isusu mnogo veću moć od toga da umnoži hleb. Ubrzo posle toga, Isus je opet govorio o čudu sa hlebom, iz čega možemo još nešto naučiti.

8-9. Zašto je mnoštvo tražilo Isusa? (Jovan 6:26, 27).

⁸ Mnoštvo koje je Isus nahranio zanimalo je samo šta mogu dobiti. Zašto to kažemo? Sutradan su videli da su Isus i apostoli otišli. Ukrcali su se na čamce koji su pristigli iz Tiberijade i zaputili su se u Kapernaum da pronađu Isusa (Jov. 6:22-24). Da li su želeli da saznaju više o Kraljevstvu? Nisu. Prvenstveno su tražili Isusa da bi im dao još hleba. Kako to znamo?

⁹ Zapazi šta se desilo kada je narod našao Isusa blizu Kapernauma. On im je otvoreno rekao da zna da su došli kod njega samo da bi im dao hranu i da im je bilo dovoljno što su se nasitili. Međutim, rekao im je da je to „hrana koja propada“ i podstakao ih da rade za hranu koja „donosi večni život“. (Pročitati Jovana 6:26, 27.) Kazao im je da takvu hranu za njih ima njegov Otac. Mora da je ljudima bilo baš čudno kad su čuli da postoji hrana koja donosi večni život. Kakva je to hrana i kako bi je mogli dobiti?

10. Šta je „delo koje je Bogu po volji“?

¹⁰ Očigledno je da su ti Judejci mislili da treba da urade nešto da bi dobili takvu hranu. Možda su na umu imali ono što je bilo propisano Mojsijevim zakonom. Ali Isus im je rekao: „Ovo je delo koje je Bogu po volji – da verujete u onoga koga je on poslao“ (Jov. 6:28, 29). Da bi dobili večni život, morali su da veruju u onoga koga je Bog poslao. U suštini, Isus je već ranije govorio o  tome (Jov. 3:16-18, 36). Kasnije će im reći još nešto o tome kako mogu dobiti večni život (Jov. 17:3).

11. Na osnovu čega se vidi da je narod samo želeo da dobije hleb? (Psalam 78:24, 25).

¹¹ Ti Judejci nisu prihvatali ono što im je Isus govorio o tom novom delu „koje je Bogu po volji“. To se videlo na osnovu njihovog pitanja: „Kakav znak ćeš nam pokazati, da bismo poverovali u tebe kad ga vidimo?“ (Jov. 6:30). Zatim su spomenuli da su njihovi preci u Mojsijevo vreme dobijali manu, koja im je bila osnovna hrana, isto kao i njima hleb (Nem. 9:15; pročitati Psalam 78:24, 25). Očigledno je da su i dalje mislili samo na doslovnu hranu. Čak nisu ni pitali Isusa da im objasni šta je to „pravi hleb s neba“, koji im za razliku od mane može dati večni život (Jov. 6:32). Toliko su bili zaokupljeni onim što im treba u fizičkom pogledu da su bili potpuno nezainteresovani kada je Isus pokušavao da ih pouči kako da dobiju večni život. Šta iz toga učimo?

ŠTA TREBA DA NAM BUDE NAJVAŽNIJE

12. Kako je Isus istakao šta je najvažnije?

¹² Evo jedne važne pouke iz 6. poglavlja Jovana. Najvažnije treba da nam bude da zadovoljimo svoje duhovne potrebe. Prisetimo se da je Isus to istakao kada se odupro Sataninim iskušenjima (Mat. 4:3, 4). A u Propovedi na gori je naglasio koliko je važno da budemo svesni svojih duhovnih potreba (Mat. 5:3). U skladu s tim, možemo se pitati: „Da li se u mom životu vidi da su mi duhovne potrebe važnije od mojih želja?“

13. (a) Zašto je sasvim u redu uživati u hrani? (b) Na šta i mi treba da pazimo? (1. Korinćanima 10:6, 7, 11).

¹³ Nije pogrešno moliti se za ono što nam treba i uživati u tim stvarima (Luka 11:3). Biblija kaže da je za čoveka dobro „da jede i pije i da uživa u svom radu“ i da „to dolazi iz ruke pravog Boga“ (Prop. 2:24; 8:15; Jak. 1:17). Ali ipak treba da pazimo da nam materijalne stvari ne postanu previše važne. To se vidi i iz onoga što je apostol Pavle naglasio hrišćanima. On je naveo neke događaje iz izraelske istorije, uključujući i ono što se desilo kod Sinajske gore. Upozorio je hrišćane da ne požele da čine zlo, „kao što su [Izraelci] želeli“. (Pročitati 1. Korinćanima 10:6, 7, 11.) Jehova im je čudom davao hranu, ali pošto su žudeli za drugom hranom, počeli su da čine zlo (Br. 11:4-6, 31-34). Kada su se klanjali pred zlatnim teletom, jeli su, pili i provodili se (Izl. 32:4-6). Pavle je o njima govorio jer je hteo da upozori hrišćane koji su živeli neposredno pre uništenja Jerusalima i hrama 70. godine. Mi živimo u vremenu kraja i zato treba ozbiljno da shvatimo Pavlov savet.

14. Šta Biblija kaže o hrani u novom svetu?

¹⁴ Kada je Isus rekao da se molimo za hleb „za ovaj dan“, rekao je da se molimo i za to da Božja volja bude „kako na nebu tako i na zemlji“ (Mat. 6:9-11). Kako zamišljaš to vreme? Biblija govori o tome da će biti izvrsne hrane. Prema Isaiji 25:6-8, pod vladavinom Jehovinog Kraljevstva biće obilje ukusne hrane. U Psalmu 72:16 je prorečeno: „Na zemlji će bogato roditi žito, biće ga u  izobilju po gorskim vrhovima.“ Da li bi voleo da od tog žita praviš omiljenu vrstu hleba ili da isprobaš neke nove recepte? Moći ćeš i da uživaš u grožđu iz svog vinograda (Is. 65:21, 22). Svaki čovek na planeti moći će da uživa u tim prelepim stvarima.

15. Šta će uskrsnuli imati priliku da saznaju? (Jovan 6:35).

¹⁵ Pročitati Jovana 6:35. Šta će biti sa onima koje je Isus čudom nahranio hlebom i ribom? Možda će neki koji nisu poverovali u njega uskrsnuti, pa ćeš moći da ih upoznaš (Jov. 5:28, 29). To će im biti prilika da razumeju šta znače Isusove reči: „Ja sam hleb života. Ko god dođe k meni, neće ogladneti.“ Moraće da poveruju u Isusovu otkupnu žrtvu, u to da je dao život za njih. U novom svetu će oni koji budu uskrsnuli i deca koja bi se mogla roditi imati priliku da saznaju istinu o Jehovi i njegovoj nameri. Zamisli samo da učestvuješ u tom obrazovnom programu! U tome ćeš uživati još više nego u svoj ukusnoj hrani u novom svetu.

16. Šta ćemo razmatrati u sledećem članku?

¹⁶ Razmotrili smo deo 6. poglavlja Jovana, ali Isus je imao još mnogo toga da kaže o večnom životu. Ti Judejci su definitivno imali šta da čuju, a imamo i mi. U sledećem članku ćemo nastaviti sa razmatranjem 6. poglavlja Jovana.