„NAKON spornih izbora, izbili su nemiri zbog čega je na hiljade Jehovinih svedoka bilo primorano da napusti svoje domove“, kaže Fransoa, starešina u jednoj zemlji u razvoju. „Zavladala je nestašica hrane i lekova, a ono što je preostalo bilo je veoma skupo. Banke su bile zatvorene, a bankomati prazni ili pokvareni.“

Braća iz podružnice su odmah počela da šalju novčana sredstva i humanitarnu pomoć Svedocima koji su morali da napuste svoj dom i koji su potražili utočište u Dvoranama Kraljevstva širom zemlje. Suparničke frakcije u zemlji su postavljale barikade na putevima, ali vozila podružnice su uglavnom mogla da prođu pošto su obe strane znale da se Svedoci striktno drže svoje neutralnosti.

„Dok smo išli ka jednoj Dvorani Kraljevstva, snajperisti su počeli da pucaju na naše vozilo“, kaže Fransoa. „Meci su prozujali pored nas. Kad smo videli kako jedan vojnik sa oružjem u ruci trči ka nama, brzo smo okrenuli vozilo i požurili natrag u podružnicu. Bili smo zahvalni Jehovi što smo ostali živi. Sutradan je 130 braće iz te dvorane uspelo da pobegne na sigurno. Neki su došli u podružnicu, gde smo se starali za njihove duhovne i materijalne potrebe sve dok se situacija nije smirila.

„Kasnije su u podružnicu počela da pristižu pisma od braće iz svih krajeva zemlje u kojima su izražavala duboku zahvalnost za pomoć“, kaže Fransoa. „To što su im njihova braća iz drugih mesta pritekla u pomoć ojačalo je njihovo pouzdanje u Jehovu.“

Kada dođe do neke prirodne katastrofe ili nevolje koju su prouzrokovali ljudi, mi ne kažemo našoj braći samo: „Grejte se i nasitite se“ (Jak. 2:15, 16). Naprotiv, mi se trudimo da se postaramo za njihove potrebe. Slično tome, kada su hrišćani u prvom veku čuli da će biti gladi, oni su „svako prema svojim mogućnostima, odlučili da pošalju pomoć braći koja žive u Judeji“ (Dela 11:28-30).

Kao Jehovine sluge, mi smo srećni kad možemo da pomognemo u materijalnom pogledu onima kojima je to potrebno. Međutim, ljudi imaju i duhovne potrebe (Mat. 5:3). Da bi pomogao ljudima da postanu svesni tih potreba i da ih zadovolje, Isus je svojim sledbenicima zapovedio da stvaraju učenike (Mat. 28:19, 20). Svako od nas tome posvećuje dobar deo svog vremena, svoje snage i novčanih sredstava. Naša organizacija koristi neki deo priloga i za to da materijalno pomogne onima kojima je to potrebno, ali ta sredstva se prvenstveno koriste da bi se podupiralo delo propovedanja. U tome se ogleda naša ljubav prema Bogu i bližnjima (Mat. 22:37-39).

Oni koji žele da prilože za delo koje obavljaju Jehovini svedoci mogu biti sigurni da će se ta sredstva iskoristiti na najbolji mogući način. Ako si u mogućnosti da pomogneš svojim suvernicima koji su pogođeni nekom katastrofom i želiš da podupreš delo stvaranja učenika, onda „ne uskrati dobra onima kojima je potrebno, kad rukom svojom to možeš učiniti“ (Posl. 3:27).