Približimo se Bogu

Podario nam je slobodnu volju

2. KRALJEVIMA 18:1-7

RODITELJI treba da daju dobar primer svojoj deci. Kada roditelji dobro utiču na decu, ona često razviju lepe osobine i donesu dobre odluke u životu. Nažalost, mnogi roditelji pružaju loš primer svojoj deci. Da li su takva deca osuđena na neuspeh? Odgovor nalazimo u jednoj veoma utešnoj činjenici: Jehova Bog je svakome od nas podario slobodnu volju. Razmislimo o Jezekiji, o kom se govori u 2. Kraljevima 18:1-7.

Jezekija je bio „sin Ahaza, Judinog kralja“ (1. stih). Ahaz je svoje podanike udaljio od obožavanja istinitog Boga, Jehove. Taj zli kralj je obožavao Vala, što je podrazumevalo i prinošenje ljudskih žrtava. Najmanje jednog svog sina je prineo na žrtvu. Ahaz je zatvorio vrata hrama i „načinio oltare na svakom uglu u Jerusalimu... Tako je vređao Jehovu“ (2. Letopisa 28:3, 24, 25). Teško da je Jezekija mogao imati goreg oca. Ali da li je Jezekija bio osuđen na to da ponovi njegove greške?

Kad je Jezekija nasledio svog oca i došao na presto, pokazalo se da nije postao bespomoćna žrtva njegovog lošeg primera. Jezekija je „činio ono što je ispravno u Jehovinim očima“ (3. stih). On se uzdao u Jehovu i „nije bilo takvog među svim Judinim kraljevima“ (5. stih). U prvoj godini svog vladanja taj mladi kralj je počeo da sprovodi versku reformu u kojoj su uklonjene obredne uzvišice na kojima su se obožavali idoli. Otvorio je vrata hrama i obnovio obožavanje istinitog Boga (4. stih; 2. Letopisa 29:1-3, 27-31). Jezekija se ’držao Jehove‘ i ’Jehova je bio s njim‘ (6. i 7. stih).

Kako je Jezekija uspeo da se otrgne od lošeg primera svog oca? Da li je možda njegova majka Avija, o kojoj se malo zna, dobro uticala na njega? Ili je možda dobar primer Isaije, koji je počeo da prorokuje pre nego što se Jezekija rodio, oblikovao ličnost ovog mladog princa? * U Bibliji se o tome ne govori. Šta god da je bilo u pitanju, jedno je sigurno: Jezekija je odlučio da živi sasvim drugačije od svog oca.

Jezekijin primer je ohrabrujuć za osobe koje su zbog loših roditelja imale teško detinjstvo. Prošlost se ne može promeniti i bolna sećanja se ne mogu izbrisati. Ali to ne znači da smo zbog toga osuđeni na neuspeh. Sada možemo doneti odluke zbog kojih ćemo u budućnosti biti srećni. Poput Jezekije i mi možemo odlučiti da volimo istinitog Boga, Jehovu, i da mu služimo. To će nam već sada doneti zadovoljstvo i sreću, a u budućnosti večni život u Božjem novom svetu (2. Petrova 3:13; Otkrivenje 21:3, 4). Zaista treba da budemo zahvalni našem divnom Bogu koji nam je podario nešto najdragocenije — slobodnu volju.

[Fusnota]