Život u biblijska vremena — ratar

„Tada je [Isus] rekao svojim učenicima: ’Zaista, žetva je velika, a radnika je malo. Zato molite Gospodara žetve da pošalje radnike na svoju žetvu‘.“ (MATEJ 9:37, 38)

ISUS je često pominjao poljoprivredne poslove i oruđa kako bi objasnio važna učenja (Matej 11:28-30; Marko 4:3-9; Luka 13:6-9). Zbog čega? Zbog toga što je živeo u zemljoradničkom društvu. Mnogi njegovi slušaoci su koristili metode obrađivanja zemlje koje se vekovima nisu menjale. Nije im bilo teško da razumeju primere iz svog svakodnevnog života. Govorio je o onome što im je bilo blisko i tako je dopro do njihovog srca (Matej 7:28).

Bolje ćemo razumeti Isusova poređenja i druge biblijske zapise ukoliko se pobliže upoznamo s ratarom iz prvog veka — sa kulturama koje je gajio, oruđem koje je koristio i izazovima koje je njegov posao nosio sa sobom.

Hajde da vidimo kako je izgledao život jednog ratara. Pročitajte navedene biblijske stihove i pogledajte šta nam oni otkrivaju.

Vreme setve

Zaklanjajući oči od jutarnjih sunčevih zraka, ratar stoji na pragu svoje kuće i udiše vlažan vazduh. Kiše su smekšale sasušenu zemlju. Vreme je da  se ore. On nabacuje lagani drveni plug na rame i kreće ka svojoj njivi.

Tamo ujarmljuje volove u zapregu i štapom ih tera na rad. Gvozdena oštrica pluga zariva se u skamenjenu zemlju. Plug ne prevrće zemlju, samo je razriva i pravi plitku brazdu (1). Zanoseći se čas ulevo čas udesno, ratar s mukom drži pravac — nikada se ne osvrće da plug ne bi skrenuo s putanje (Luka 9:62). Mora da pazi da ne pređe međe svoje oranice i da na najbolji način iskoristi to malo parče zemlje.

Izbrazdana njiva je spremna za setvu. Ratar u jednoj ruci nosi vreću sa ječmom a drugom razbacuje to dragoceno seme (2). Vodi računa da svako seme padne na „dobru zemlju“, a ne na staze kojima je gazio (Luka 8:5, 8).

Nakon sejanja sledi drljanje. Volovi vuku bodljikave grane preko njive. Ptice se skupljaju, krešte i pokušavaju da ukradu seme pre nego što ga prekrije zemlja. Ratar potom motikom (3) pažljivo prekopava zemlju i uklanja korov koji bi mogao ugušiti mlade biljke pre nego što sazru (Matej 13:7).

Vreme žetve

Meseci prolaze. Kiše natapaju zemlju. Zreli klasovi ječma se sada njišu i presijavaju na suncu (Jovan 4:35).

U vreme žetve ratar i njegova porodica imaju mnogo posla. Žetelac levom rukom hvata stabljike a desnom zamahuje gvozdenim srpom (4). Ostali sakupljaju klasje, vezuju ga u snopove (5) i slažu na leđa magarca ili u kola (6) koja će ih prevesti do seoskog gumna.

Sunce podseća na usijani krug nasred vedrog plavog neba. Porodica uzima kratak predah u senci smokvinog drveta. Smeju se i pričaju uz jednostavan obrok koji se sastoji od hleba, pečenog semenja, maslina, suvih smokava i grožđa. Na kraju gase žeđ izvorskom vodom (Ponovljeni zakoni 8:7).

Na obližnjoj njivi neki pabirče preostale klasove (7). To su siromašni  ljudi, koji ne poseduju zemlju (Ponovljeni zakoni 24:19-21).

Kada stiže na seosko gumno, ratar rasprostire snopove po uzdignutoj zaravni. Volovi vuku drvenu tešku vršalicu ukrug (8) (Ponovljeni zakoni 25:4). Na donjoj strani vršalice nalazilo se oštro kamenje i gvozdeni zupci koji su sekli stabljike.

Ratar čeka večernji povetarac (Ruta 3:2). U sumrak drvenim vilama ili „vejačom“ (9) zahvata ovršeno žito i baca ga uvis (Matej 3:12). Zrno, koje je teže, pada na zemlju a laganu plevu odnosi vetar. Ratar ne prestaje dok sve ne oveje.

Ranom zorom, ratareva žena i ćerke prosejavaju žito (10). Zrna kroz sito propadaju u korpe a trunje se baca. Rod je bio obilan. Radnici deo žita odlažu u ćupove (11). Ostatak se smešta u podzemna skladišta.

Stojeći na gumnu, ratar ispravlja leđa, isteže umorne mišiće i pogledom prelazi preko njiva koje okružuju selo. Sa zadovoljstvom gleda zlatnožuta polja prekrivena strnjikom — dokaz mukotrpnog višednevnog rada. Posmatra radnike u vinogradima i maslinjacima i voćare kako brinu o narovima i smokvama. U blizini vidi komšiju koji nakratko prekida rad u bašti i maše mu. Zemlja će roditi krastavac, sočivo, pasulj, praziluk, leblebiju i luk. Ratar podiže oči ka nebu i upućuje kratku iskrenu zahvalu Bogu za sve divne darove (Psalam 65:9-11).

[Slike na stranama 28-30]

(Vidi publikaciju)