Biblija menja živote

ŠTA je pomoglo ženi sa Filipina da prestane sa zloupotrebom alkohola i poboljša svoj porodični život? Zašto je jedan strastveni karatista iz Australije postao miroljubivi vernik koji razgovara sa drugima o svojim uverenjima? Pročitajte njihove priče.

’Promene se nisu desile preko noći‘ — KARMEN ALEGRE

GODINA ROĐENJA: 1949.

ZEMLJA ROĐENJA: FILIPINI

U PROŠLOSTI: PRETERIVALA U PIĆU

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA: Rođena sam u San Fernandu, u provinciji Kamarines Sur. Međutim, već dugo živim u Antipolu, u provinciji Rizal. Kada sam se doselila, Antipolo je bio miran gradić okružen livadama i šumama u brdovitom području. Retko sam viđala nekoga na ulici nakon što padne mrak. Međutim, sada je to veliki grad sa puno ljudi.

Nakon nekog vremena, upoznala sam Bendžamina i kasnije smo se venčali. Shvatila sam da je bračni život mnogo teži nego što sam zamišljala. Bežeći od problema, počela sam da tražim utehu u piću. Postala sam teška osoba, što se moglo videti u mom ophođenju prema mužu i deci. Nisam imala samokontrolu i strpljenje i nisam poštovala muža. Naravno, naš porodični život nije bio nimalo srećan.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT: Pošto je sestra mog muža, Edita, Jehovin svedok, predložila je Bendžaminu i meni da proučavamo Bibliju. Mi smo pristali, nadajući se da će to poboljšati naš porodični život.

Dok smo proučavali, saznali smo mnoge divne istine iz Biblije. Reči iz Otkrivenja 21:4 ostavile su poseban utisak na mene. Govoreći o onima koji će u budućnosti živeti na rajskoj zemlji pod Božjim Kraljevstvom, stih kaže da će Bog „obrisati svaku suzu s njihovih očiju i smrti više neće biti, ni tuge, ni jauka, ni bola više neće biti“. Želela sam da budem među onima koji će to doživeti.

Uvidela sam da je neophodno da iz korena promenim svoje stavove i navike. Iako se promene nisu desile preko noći, s vremenom sam prestala da preterujem u piću. Takođe sam naučila da budem blaga i strpljiva prema mužu i deci. Štaviše, sada poštujem muža i pružam mu podršku dok se brine o porodici.

 Kada smo nas dvoje počeli da posećujemo sastanke Jehovinih svedoka, na nas je veoma uticalo ono što smo videli. Među Svedocima se niko ne kocka, ne opija niti ima predrasude. Prema svima se ophode s dostojanstvom i poštovanjem. Bili smo uvereni da smo pronašli pravu religiju (Jovan 13:34, 35).

KAKO MI JE TO KORISTILO: Naš porodični život se znatno poboljšao. Bendžamin i ja smo srećni u braku i s radošću poučavamo druge o Bibliji. Naša dva odrasla sina zajedno sa svojim ženama takođe su počeli da proučavaju. Nadamo se da će nam se jednom pridružiti u služenju Jehovi. Ovo je zaista najbolji način života.

„Osećao sam se nepobedivo“ — MAJKL BLANZDEN

GODINA ROĐENJA: 1967.

ZEMLJA ROĐENJA: AUSTRALIJA

U PROŠLOSTI: STRASTVENI KARATISTA

MOJ NEKADAŠNJI NAČIN ŽIVOTA: Odrastao sam u Olberiju, lepom i razvijenom gradu u Novom Južnom Velsu. Kao i u većini gradova, i u njemu ima kriminala. Ipak, Olberi je poznat kao bezbedno mesto za život.

Imao sam lepo detinjstvo. Iako su se moji roditelji razveli kada sam imao sedam godina, pobrinuli su se da moj brat, dve sestre i ja imamo sve što nam treba. Išao sam u najbolju privatnu školu u gradu. Otac je želeo da nakon škole započnem uspešnu poslovnu karijeru. Međutim, mene je više zanimao svet sporta, jer sam bio dobar u biciklizmu i karateu. Zato sam se zaposlio u servisu automobila da bih imao dovoljno vremena i energije za bavljenje sportom.

Ponosio sam se svojom odličnom kondicijom. U nekim trenucima, osećao sam se nepobedivo. Imao sam dovoljno snage da bez problema savladam bilo koga. Ali moj učitelj karatea je, znajući da sam bio u iskušenju da zloupotrebim svoju snagu, u mene usađivao strogu disciplinu i moralne vrednosti. Stalno je isticao važnost poslušnosti i odanosti.

KAKO MI JE BIBLIJA PROMENILA ŽIVOT: Kada sam počeo da proučavam Bibliju, saznao sam da Jehova mrzi nasilje (Psalam 11:5). U početku sam mislio da karate ne spada u nasilne sportove, već da je bezopasna sportska disciplina. Smatrao sam da su vrline i etički principi koje zastupa poprilično u skladu s onim što Biblija naučava. Svedoci koji su sa mnom proučavali bili su veoma strpljivi. Nikada mi nisu rekli da moram da ostavim borilačke veštine. Jednostavno  su nastavili da me poučavaju istini iz Biblije.

Dok sam bolje upoznavao Bibliju i produbljivao svoje prijateljstvo sa Jehovom, počeo sam da gledam na stvari iz drugog ugla. Bio sam zadivljen primerom koji je ostavio Božji Sin, Isus. Iako je bio veoma moćan, nikada nije pribegavao nasilju. Pogodile su me u srce njegove reči zabeležene u Mateju 26:52: „Svi koji se mača hvataju od mača će i poginuti.“

Što sam više učio o Jehovi, to sam ga više voleo i poštovao. Mnogo mi je značila pomisao na to da je našem mudrom i moćnom Stvoritelju stalo do mene lično. Pomoglo mi je saznanje da čak i ako ga izneverim ili poželim da se predam, on neće odustati od mene dokle god se trudim. Utehu sam pronašao u njegovom obećanju: „Ja, Jehova, tvoj Bog, držim te za desnicu i kažem ti: ’Ne boj se. Ja ću ti pomoći‘“ (Isaija 41:13). Kada sam shvatio koliku je ljubav pokazao prema meni, nisam želeo da to izgubim.

Znao sam da će napuštanje karatea biti najteža stvar u mom životu. Ali takođe sam znao da ću time obradovati Jehovu, i bio sam ubeđen da je svaka žrtva vredna toga. Mislim da je presudan trenutak bio kada sam pročitao Isusove reči iz Mateja 6:24: „Niko ne može robovati dvojici gospodara.“ Shvatio sam da je nemoguće služiti Jehovi celim srcem i ujedno trenirati karate, jer bi karate neizbežno ponovo zauzeo prvo mesto. Došlo je vreme da izaberem svog gospodara.

Nije bilo lako napustiti karate. U meni se vodila unutrašnja borba. S jedne strane, želeo sam da obradujem Jehovu. Ali, takođe sam osećao da bih izneverio svog učitelja karatea. Oni koji se bave borilačkim veštinama često na izdaju gledaju kao na neoprostiv greh. Neki čak izvrše samoubistvo jer ne mogu da podnesu tu sramotu.

Nisam imao hrabrosti da svom učitelju objasnim svoju odluku. Jednostavno sam otišao i prekinuo kontakt s njim i ostalima s karatea. Bio sam siguran da je to što sam napustio karate bila prava stvar. Ipak, osećao sam i grižu savesti jer sam propustio priliku da objasnim svoja uverenja i pričam o svojoj veri drugima. Za mene je to bilo kao da sam izneverio Jehovu pre nego što sam uopšte i počeo da mu služim. Sve je to bilo jako mučno. Često sam pokušao da se molim Jehovi, ali bi me savladale emocije i gorko bih zaplakao.

Mora da je Jehova video nešto dobro u meni jer je podstakao braću i sestre iz skupštine da mi pruže podršku. Njihova ljubav, uteha i prijateljstvo bili su nešto posebno. Utehu mi je takođe pružio biblijski zapis o Davidu i Vitsaveji. Iako je David ozbiljno grešio, Jehova mu je oprostio nakon što se iskreno pokajao. Razmišljanje o tome mi je pomoglo da ispravno sagledam svoje slabosti.

KAKO MI JE TO KORISTILO: Pre nego što sam počeo da proučavam, nisam puno mario za druge — sve se vrtelo oko mene. Ali, zahvaljujući Jehovi i mojoj divnoj ženi s kojom sam u braku sedam godina, sada sam mnogo saosećajniji. Za nas je blagoslov to što proučavamo Bibliju s mnogim osobama, od kojih neke imaju teške okolnosti. To što vidim kako Jehovina ljubav utiče na živote drugih donosi mi više sreće nego što bi mi donela karijera vrhunskog karatiste.

[Istaknuti tekst na 14. strani]

„Mnogo mi je značila pomisao na to da je našem mudrom i moćnom Stvoritelju stalo do mene lično“

 [Okvir/Slika na 15. strani]

„Hvala vam za ovu divnu rubriku!“

Da li ste uživali čitajući prethodne životne priče? To su samo dve od preko pedeset priča objavljenih u Stražarskoj kuli, počev od avgusta 2008. Rubrika „Biblija menja živote“ postala je omiljena među našim čitaocima. Zašto im se toliko svidela?

Osobe koje se spominju u ovim člancima imaju različitu prošlost. Pre nego što su upoznali Jehovu Boga, neki su donekle bili uspešni ali nisu pronašli pravi smisao života. Drugi su se suočavali sa ozbiljnim izazovima, kao što je nasilna narav ili zloupotreba droge i alkohola. Neki su poučavani o Jehovi u detinjstvu ali su se kasnije udaljili od njega. Svi ti primeri pokazuju da se osoba može promeniti kako bi ugodila Bogu i da to uvek donosi blagoslove. Kako su ove priče uticale na naše čitaoce?

Jedna čitateljka opisuje kako je članak iz izdanja od 1. februara 2009. koristio nekim zatvorenicama u ženskom zatvoru.

◼ „Mnoge zatvorenice se mogu poistovetiti sa osobama iz ovog članka“, kaže ona. „Posebno su na njih uticale fotografije ’pre‘ i ’posle‘, kao i opisi nekadašnjeg načina života tih ljudi. Mnoge osuđenice imaju sličnu prošlost. Dve od njih su nakon čitanja članka počele da proučavaju Bibliju.“ (S. V.)

Životne priče iz ove rubrike naročito su uticale na neke čitaoce. Na primer, u izdanju od 1. aprila 2011. o svom životu je pričao Gvadalupe Viljareal, koji je prekinuo sa homoseksualnim postupcima kako bi služio Jehovi. Zapazite dva pisma od mnogih koja su poslali naši čitaoci.

◼ „Duboko me je dirnula Gvadalupeova priča. Divno je videti kako ljubav prema Jehovi i njegovoj Reči može u potpunosti promeniti osobu!“ (L. F.)

◼ „Ranije sam se trudila da o svojoj veri govorim sa svima, pa i sa homoseksualcima. Međutim, primetila sam da se u skorije vreme ne obazirem na njih ili ih čak izbegavam. Ovaj članak je upravo ono što mi je trebalo. Pomogao mi je da na ljude gledam poput Jehove — kao na one koji će mu jednog dana možda služiti.“ (M. K.)

Životna priča Viktorije Tong, objavljena u izdanju od 1. avgusta 2011, takođe je ostavila utisak na mnoge. Viktorija opisuje svoje teško detinjstvo. Priznaje da joj je bilo teško da prihvati da je Jehova voli, čak i nakon što mu je godinama služila. Takođe opisuje šta joj je pomoglo da se s vremenom uveri u njegovu ljubav. Pogledajte šta neki čitaoci kažu za njenu priču.

◼ „Ono što je Viktorija ispričala pogodilo me je pravo u srce. I ja sam doživela mnogo tragedija. Stalno se borim sa negativnim razmišljanjem — uprkos tome što sam već dugo kršten Svedok. Ali njen primer me je podstakao da se još više trudim da na sebe gledam onako kako me Jehova vidi.“ (M. M.)

◼ „U mladosti sam bio zavisnik od pornografije. Nedavno sam ponovio grešku iz prošlosti. Tražio sam pomoć hrišćanskih starešina i polako uspevam da se izborim sa svojim problemom. Starešine su me uverile u Božju ljubav i milosrđe. Ipak, ponekad se osećam bezvredno, kao neko koga Jehova ne može voleti. Viktorijin primer mi je pomogao. Sada uviđam da kada pomislim da mi Bog nikako ne može oprostiti, to je kao da kažem da žrtva njegovog Sina nije dovoljna da pokrije moje grehe. Odvojio sam ovaj članak da bih mogao da ga čitam i razmišljam o njemu svaki put kada me obuzme osećanje bezvrednosti. Hvala vam za ovu divnu rubriku!“ (L. K.)