U Knjizi o Ruti, čovek koji nije želeo da izvrši dužnost propisanu Mojsijevim zakonom nazvan je „taj i taj“ (Ruta 4:1-12, fusnota). Da li zbog toga treba da zaključimo da su sve ličnosti čije se ime ne nalazi u Bibliji loše ili da nisu zaslužile da se njihovo ime spomene?

Svakako da ne. Osmotrimo jedan drugačiji primer. Uoči svoje poslednje Pashe, Isus je rekao učenicima da ’idu u grad k tome i tome‘ i u njegovoj kući pripreme sve što je potrebno za proslavu (Matej 26:18). Da li treba da zaključimo da je taj čovek bio loš ili da je i suviše nebitna ličnost? Ni u kom slučaju, jer je on sigurno bio Isusov učenik. Njegovo ime je izostavljeno zato što nije važno u ovoj priči.

Pored toga, u biblijskom zapisu se nalaze imena mnogih zlih ljudi, a takođe se pominju mnogi verni ljudi čije ime ne znamo. Na primer, dobro nam je poznato ime prve žene, Eve. Međutim, ona je svojom sebičnošću i neposlušnošću navela Adama na greh, zbog čega svi mi danas ispaštamo (Rimljanima 5:12). Za razliku od toga, ime Nojeve žene nije zapisano u Svetom pismu, ali mi veoma cenimo nesebičnost i poslušnost koju je pokazala dok je podržavala svog supruga u važnom zadatku. Jasno je da to što se njeno ime ne pominje ne umanjuje njenu važnost i nije znak Božjeg neodobravanja.

Postoje i mnoge druge osobe koje su imale istaknutu, pa čak i veoma upečatljivu ulogu u Jehovinoj nameri, a čije ime nije zapisano u Bibliji. Setimo se male Izraelke koja je bila robinja u domu Namana, sirijskog vojskovođe. Ona je odvažno rekla svojoj gospodarici, Namanovoj ženi, da u Izraelu postoji Jehovin prorok koji može pomoći Namanu. Zahvaljujući tome, desilo se jedno veliko čudo (2. Kraljevima 5:1-14). Ćerka izraelskog sudije Jeftaja takođe nam je pružila izvrstan primer vere. Da bi njen otac ispunio svoj zavet, bila je spremna da se odrekne mogućnosti da stupi u brak i ima decu (Sudije 11:30-40). Isto tako, ne znamo imena pisaca više od 40 psalama, kao i nekih proroka koji su verno obavljali značajne zadatke (1. Kraljevima 20:37-43).

Možda je još upečatljiviji primer vernih anđela. Njih ima na stotine miliona a u Bibliji su zapisana samo dva imena — Gavrilo i Mihailo (Danilo 7:10; Luka 1:19; Judina 9). Biblija ne otkriva imena ostalih anđela. Na primer, Samsonov otac Manoje upitao je jednog anđela: „Kako se zoveš? Hteli bismo da ti odamo čast kad se ispuni tvoja reč.“ Kako je on odgovorio? „Zašto me pitaš kako se zovem?“ Taj anđeo je bio skroman i nije želeo da prihvati čast koja pripada samo Bogu (Sudije 13:17, 18).

Sveto pismo ne objašnjava u svakom pojedinačnom slučaju zašto se nečije ime spominje a nečije ne. Ali možemo mnogo naučiti od vernih osoba koje su služile Bogu i nije im bilo stalo do slave i ugleda.