Uskrs, to jest Vaskrs, u Pravoslavnoj enciklopediji se opisuje kao „glavni hrišćanski praznik u čast Vaskrsenja Hristova“. Međutim, da li je to stvarno hrišćanski praznik?

Kada arheolozi žele da utvrde autentičnost nekog predmeta, moraju da obrate pažnju na detalje. Slično tome, da bismo utvrdili da li je Uskrs hrišćanski praznik, treba da ispitamo detalje povezane s njim.

Pre svega, Isus nije rekao svojim sledbenicima da obeležavaju njegovo uskrsenje, već njegovu smrt. Apostol Pavle je obeležavanje Hristove smrti nazvao ’Gospodovom večerom‘ (1. Korinćanima 11:20; Luka 22:19, 20).

Pored toga, Encyclopædia Britannica navodi da mnogi uskršnji običaji „nemaju nikakve veze“ sa Isusovim uskrsenjem, već da „potiču od narodnih običaja“. Na primer, Slovenska mitologija: enciklopedijski rečnik kaže da je s jajetom, koje je uobičajeni uskršnji simbol, povezan „motiv savladavanja smrti kroz život koji je zatvoren u jajetu“. A o zecu, koji je takođe uskršnji simbol, u delu The Encyclopedia of Religion stoji sledeće: „Zec je bio poznat kao izuzetno plodna životinja i zato je simbolizovao dolazak proleća.“

Filip Volter, profesor srednjovekovne književnosti, objašnjava kako su takvi običaji postali deo proslave Uskrsa. On je napisao da je u procesu „hristijanizacije paganskih religija“ bilo lako povezati Isusovo uskrsenje sa slavljenjem „prelaska iz smrti (zime) u život (proleće)“. Prema njegovim rečima, pagani su zahvaljujući tome lakše uvrstili „hrišćanske proslave“ u svoj kalendar, što je i doprinelo njihovom masovnom preobraćenju na hrišćanstvo.

Do procesa „hristijanizacije“ nije došlo dok su apostoli bili živi, budući da su oni sprečavali prodor paganizma (2. Solunjanima 2:7). Apostol Pavle je upozorio šta će se dogoditi nakon njegove smrti: „Između vas samih dići će se ljudi koji će iznositi iskrivljena učenja da bi odvukli učenike za sobom“ (Dela apostolska 20:29, 30). Krajem prvog veka, apostol Jovan je napisao da su se već pojavili neki koji su pokušavali da zavedu hrišćane (1. Jovanova 2:18, 26). Time je otvoren put za usvajanje paganskih običaja.

Ipak, neki smatraju da uvođenje određenih uskršnjih običaja nije bilo pogrešno, već da je paganima pomoglo da razumeju značenje Isusovog uskrsenja. Međutim, apostol Pavle, koji je iskreno želeo da pomogne ljudima da bolje razumeju Isusovu ulogu, nije tako mislio. Iako je bio izložen mnogim paganskim običajima dok je putovao po Rimskom carstvu, on nije usvojio nijedan od njih. Naprotiv, on je upozorio hrišćane: „Ne ujarmljujte se u nejednak jaram s nevernicima. Jer šta imaju zajedničko pravednost i bezakonje? Ili šta imaju zajedničko svetlost i tama? ’Zato izađite iz njihove sredine i odvojte se‘, kaže Jehova, ’i ne dotičite više ništa nečisto‘“ (2. Korinćanima 6:14, 17).

Šta možemo zaključiti nakon što smo ispitali ove detalje? Jasno je da Uskrs nije hrišćanski praznik.