Ideja ulazi u istočnjačke religije

„Uvek sam mislio da je besmrtnost duše univerzalna istina koju svi prihvataju. Zato sam se stvarno iznenadio kad sam saznao da su neki veliki umovi i Istoka i Zapada gorljivo argumentovali protiv tog verovanja. Sada se pitam kako je ideja o besmrtnosti ušla u hinduističku svest“ — STUDENT FAKULTETA KOJI JE ODGAJAN KAO HINDUS.

1. Zašto smo zainteresovani da saznamo o razvoju i širenju doktrine o ljudskoj besmrtnosti u raznim religijama?

 KAKO je ideja da čovek ima besmrtnu dušu ušla u hinduizam i druge istočnjačke religije? Ovo pitanje je zanimljivo čak i za one na Zapadu koji možda nisu upoznati s tim religijama, pošto to verovanje utiče na svačije gledište o budućnosti. Zbog toga što je učenje o ljudskoj besmrtnosti zajednički imenilac većine današnjih religija, saznanje o tome kako je taj koncept nastao zaista može unaprediti bolje razumevanje i bolju komunikaciju.

2. Zašto je Indija značajan izvor religioznog uticaja u Aziji?

² Ninian Smart, profesor religije na Univerzitetu Lančester u Britaniji, primećuje: „Indija je najvažniji centar religioznog uticaja u Aziji. To nije samo zato što je u Indiji nastao veliki broj vera — hinduizam, budizam, đainizam, sikizam, itd. — već i zato što je jedna od njih, budizam, duboko uticala na kulturu praktično cele istočne Azije.“ Mnoge kulture koje su bile izložene tom uticaju „još uvek smatraju da je Indija njihova duhovna domovina“, kaže hinduistički izučavalac Nikilananda. Kako je onda to učenje o besmrtnosti prodrlo u Indiju i druge delove Azije?

Hinduističko učenje o reinkarnaciji

3. Prema jednom istoričaru, ko je možda ideju o seljenju duša preneo u Indiju?

³ U šestom veku pre n. e., dok su Pitagora i njegovi sledbenici u Grčkoj zastupali teoriju o seljenju duša, hinduistički mudraci koji su živeli duž obala Inda i Ganga u Indiji razvijali su taj isti koncept. Istovremeno pojavljivanje tog verovanja „u grčkom svetu i u Indiji teško da je bilo slučajno“, kaže istoričar Arnold Tojnbi. „Jedan mogući zajednički izvor [uticaja]“, ističe Tojnbi, „jeste evroazijsko nomadsko društvo, koje se u 8. i 7. veku pre n. e. spustilo u Indiju, jugozapadnu Aziju, stepsku zemlju duž severne obale Crnog mora, i na Balkansko i Anatolsko poluostrvo.“ Migrirajuća evroazijska plemena očigledno su sa sobom u Indiju donela ideju o seljenju duša.

4. Zašto se koncept o seljenju duša svideo hinduističkim mudracima?

⁴ Hinduizam je u Indiji počeo mnogo ranije, dolaskom Arijaca oko 1500. pre n. e. Od samog početka, hinduizam je imao verovanje da se duša razlikuje od tela i da nadživljava smrt. Tako su hindusi praktikovali obožavanje predaka i postavljali hranu za duše mrtvih. Vekovima kasnije kad je ideja o seljenju duša došla do Indije, ona se sigurno dopala hinduističkim mudracima koji su se mučili s univerzalnim problemom  o zlu i patnji među ljudima. Kombinujući seljenje duša s onim što se naziva zakon karme, zakon uzroka i posledice, hinduistički mudraci su razvili teoriju o reinkarnaciji, prema kojoj se vrline i nedostaci iz jednog života nagrađuju ili kažnjavaju u narednom.

5. Prema hinduizmu, koji je konačni cilj duše?

⁵ Ali postoji još jedan koncept koji je uticao na učenje hinduizma o duši. „Izgleda da je tačno da je upravo u vreme kad je bila formirana teorija o seljenju duša i karmi, ili čak i ranije“, kaže Encyclopædia of Religion and Ethics, „još jedan koncept... postepeno dobijao svoj oblik u jednom malom intelektualnom krugu u sev. Indiji — filozofski koncept o braman-atmanu [vrhovni i večni braman, konačna realnost].“ Ta ideja je kombinovana s teorijom o reinkarnaciji da bi se definisao konačni cilj hindusa — oslobođenje od ciklusa seljenja duše da bi se bilo jedno s tom konačnom realnošću. To se, prema verovanju hindusa, postiže nastojanjem da se ima društveno prihvatljivo ponašanje i posebno hinduističko spoznanje.

6, 7. Koje je verovanje današnjeg hinduizma o drugom svetu?

⁶ Tako su hinduistički mudri ljudi oblikovali ideju o seljenju duša u doktrinu o reinkarnaciji tako što su seljenje duša kombinovali sa zakonom karme i konceptom o bramanu. Oktavio Paz, dobitnik Nobelove nagrade za poeziju i bivši ambasador Meksika u Indiji, piše: „Kako se hinduizam širio, tako se širila i ideja... koja je ključna za bramanizam, budizam i druge azijske religije: metempsihoza, seljenje duša kroz uzastopne živote.“

⁷ Doktrina o reinkarnaciji je glavna potpora današnjeg hinduizma. Hinduistički filozof Nikilananda kaže: „Svaki dobar hindus je uveren da postizanje besmrtnosti nije povlastica izabrane nekolicine, već pravo svih stečeno rođenjem.“

Ciklus ponovnog rađanja u budizmu

8-10. (a) Kako budizam definiše postojanje? (b) Kako jedan budistički izučavalac objašnjava ponovno rađanje?

⁸ Budizam je osnovan u Indiji oko 500. pre n. e. Prema budističkoj tradiciji, budizam je osnovao indijski princ po imenu Sidarta Gautama, koji je postao poznat kao Buda nakon što je bio prosvetljen. Pošto je budizam potekao iz hinduizma, njegova učenja su u nekim pogledima slična učenjima hinduizma. Prema budizmu, postojanje je neprestani ciklus rađanja i smrti, i kao i u hinduizmu, status svakog pojedinca u sadašnjem životu određen je delima iz njegovog prethodnog života.

⁹ Ali budizam ne objašnjava postojanje pomoću lične duše koja preživljava smrt. „[Buda] je u ljudskoj psihi video samo jednu prolaznu seriju nepovezanih psiholoških stanja, koje na okupu drži samo želja“, primetio je Arnold Tojnbi. Pa ipak, Buda je verovao da nešto — neko stanje ili neka sila — prelazi iz jednog života u drugi. Dr Valpola Rahul, budistički izučavalac, objašnjava:

¹⁰ „Biće nije ništa drugo do kombinacija psihičkih i mentalnih sila odnosno energija. Ono što mi nazivamo smrću je totalno nefunkcionisanje fizičkog tela. Da li s nefunkcionisanjem tela potpuno staju sve te sile i energije? Budizam kaže ’ne‘.  Snaga volje, želja, žudnja za postojanjem, za produžetkom života, za ponovnim rađanjima, predstavljaju ogromnu silu koja pokreće cele živote, cele egzistencije, koja pokreće čak i celi svet. To je najveća sila, najveća energija na svetu. Prema budizmu, ta sila ne staje zajedno s nefunkcionisanjem tela, koje je smrt; ona se i dalje manifestuje u jednom drugom obliku, stvarajući reegzistenciju koja se naziva ponovno rađanje.“

11. Koje je budističko gledište o drugom svetu?

¹¹ Budističko gledište o drugom svetu je sledeće: postojanje je večno osim ako osoba ne postigne konačni cilj — nirvanu, oslobođenje iz ciklusa ponovnih rađanja. Nirvana nije ni stanje večnog blaženstva niti kad neko postane jedno s konačnom realnošću. To je jednostavno stanje nepostojanja — „mesto besmrtnosti“ izvan ličnog postojanja. Webster’s Ninth New Collegiate Dictionary definiše „nirvanu“ kao „mesto ili stanje bez brige, bola ili spoljašnje realnosti“. Umesto da traže besmrtnost, budisti su podstaknuti da je prevaziđu dostizanjem nirvane.

12-14. Kako razni oblici budizma prenose ideju o besmrtnosti?

¹² Dok se širio u razna mesta u Aziji, budizam je modifikovao svoja učenja kako bi se prilagodio lokalnim verovanjima. Na primer, mahajana budizam, oblik koji je dominantan u Kini i Japanu, sadrži verovanje u nebeske bodisatve, to jest buduće Bude. Bodisatve odlažu svoju nirvanu radi bezbrojnih života da bi služili drugima i pomagali im da dostignu nirvanu. Tako neko može izabrati da nastavi s ciklusom ponovnog rađanja čak i nakon što dostigne nirvanu.

¹³ Još jedna izmena koja je postala posebno uticajna u Kini i Japanu jeste doktrina o Čistoj zemlji na zapadu, koju je stvorio Buda Amitaba, to jest Amida. Oni koji u veri prizivaju Budino ime rađaju se ponovo u Čistoj zemlji, to jest raju, gde postoje povoljniji uslovi za postizanje konačnog prosvetljenja. Šta je proizašlo iz ovog učenja? Profesor Smart, spomenut ranije, objašnjava: „Sasvim logično, blistavi raj, živopisno predstavljen u nekim mahajana spisima, kao krajnji cilj zamenio je nirvanu u popularnoj mašti.“

¹⁴ Tibetanski budizam ujedinjuje i druge lokalne elemente. Na primer, tibetanska knjiga mrtvih opisuje udes osobe koja je u prelaznom stanju pre nego što bude ponovo rođena. Za mrtve se kaže da su izloženi blistavoj svetlosti konačne realnosti, i oni koji ne mogu da podnesu tu svetlost ne dobijaju oslobođenje, već se ponovo rađaju. Jasno je da budizam u svojim raznim oblicima prenosi ideju o besmrtnosti.

Obožavanje predaka u japanskom šintoizmu

15-17. (a) Kako se obožavanje duhova predaka razvilo u šintoizmu? (b) Kako je verovanje o besmrtnosti duše temelj šintoizma?

¹⁵ U Japanu je postojala religija i pre dolaska budizma u šestom veku n. e. Bila je to religija bez imena, i sastojala se od verovanja povezanih s moralom i običajima naroda.  Međutim, uvođenjem budizma nastala je potreba da se japanska religija razlikuje od te strane religije. I tako je nastala oznaka „šintoizam“, što znači „put bogova“.

¹⁶ Koje je verovanje prvobitni šintoizam imao u vezi s drugim svetom? S dolaskom uzgoja pirinča na vlažnim poljima, „poljoprivreda na vlažnim poljima zahtevala je dobro organizovane i stabilne zajednice“, objašnjava Kodansha Encyclopedia of Japan, „i bili su razrađeni poljoprivredni obredi — koji su kasnije igrali značajnu ulogu u šintoizmu“. Strah od duša pokojnika naveo je taj drevni narod da izmisli obrede za umirivanje tih duša. To je dovelo do obožavanja duhova predaka.

¹⁷ Prema šintoističkom verovanju, „pokojna“ duša još uvek ima svoju ličnost ali je okaljana zbog smrti. Kad ožalošćeni izvrše obrede za pokojnika, duša se očisti do te mere da se otkloni svaka zloba, i ona dobija jedan miroljubiv i dobrotvoran karakter. S vremenom, duh pretka se podiže do položaja predačkog božanstva, to jest zaštitnika. Pošto je postojao istovremeno kad i budizam, šintoizam je preuzeo neka budistička učenja, uključujući i doktrinu o raju. Tako vidimo da je verovanje u besmrtnost temelj i šintoizma.

Besmrtnost u taoizmu, obožavanje predaka u konfucijanizmu

18. Kakvo je taoističko razmišljanje s obzirom na besmrtnost?

¹⁸ Taoizam je osnovao Lao Ce, za koga se kaže da je živeo u Kini u šestom veku pre n. e. Cilj u životu, prema taoizmu, jeste uskladiti ljudske aktivnosti sa taoom — putem prirode. Taoističko razmišljanje s obzirom na besmrtnost može se sažeti na sledeći način: tao je vodeće načelo svemira. Tao nema ni početka ni kraja. Živeći u skladu sa taoom, osoba učestvuje u njemu i postaje večna.

19-21. Do kojih su nastojanja dovele taoističke teorije?

¹⁹ U svom nastojanju da budu jedno s prirodom, taoisti su se s vremenom posebno zainteresovali za beskonačnost i prilagodljivost taoa. Oni su teoretisali da živeći u skladu sa taoom, to jest putem prirode, osoba može nekako proniknuti u tajne prirode i postati imuna na fizičku bol, bolest, pa čak i smrt.

 ²⁰ Taoisti su počeli da eksperimentišu s meditiranjem, vežbama disanja i dijetom, što je navodno moglo da odloži telesno propadanje i smrt. Uskoro su počele da kruže legende o besmrtnima koji su mogli da lete na oblacima i da se pojavljuju i nestaju po svojoj volji i koji su bezbroj godina živeli na svetim planinama ili na udaljenim ostrvima, te da ih je održavala rosa ili magično voće. Kineska istorija izveštava da je 219. pre n. e., car Čin Ši Huang Ti poslao flotu brodova sa 3 000 dečaka i devojčica da pronađu legendarno ostrvo Peng-lai, dom besmrtnih, kako bi doneli biljku besmrtnosti. Nije ni potrebno spominjati da se nisu vratili s tim eliksirom.

²¹ Potraga za večnim životom navela je taoiste da eksperimentišu sa izmišljanjem alhemičnih pilula besmrtnosti. Prema taoističkom gledištu, život nastaje kad se kombinuju suprotne sile jin i jang (muška i ženska sila). Tako su alhemičari mešanjem olova (tamno, ili jin) i žive (svetlo, ili jang) oponašali proces prirode, i mislili su da će proizvod biti pilula besmrtnosti.

22. Šta je nastalo iz budističkog uticaja na kineski religiozni život?

²² Do sedmog veka n. e., budizam je prodro u kineski religiozni život. Rezultat je bio jedna kombinacija koja je obuhvatala elemente budizma, spiritizma i obožavanja predaka. „I budizam i taoizam“, kaže profesor Smart, „pružili su oblik i srž verovanjima o životu posle smrti koja su u drevnom kineskom obožavanju predaka bila prilično površna.“

23. Kakav je bio Konfucijev stav s obzirom na obožavanje predaka?

²³ Konfucije, još jedan istaknuti kineski mudrac iz šestog veka pre n. e., čija je filozofija postala osnova za konfucijanizam, nije mnogo komentarisao o drugom svetu. Umesto toga, on je naglašavao važnost moralne dobrote i društveno prihvatljivog ponašanja. Međutim, on je imao pozitivan stav prema obožavanju predaka i stavljao je veliki naglasak na držanje obreda i ceremonija povezanih s duhovima pokojnih predaka.

Druge istočnjačke religije

24. Šta đainizam naučava u vezi s dušom?

²⁴ Đainizam je osnovan u Indiji u šestom veku pre n. e. Njegov osnivač, Mahavira, naučavao je da sve što živi ima večnu dušu i da je spasenje duše od ropstva karme moguće samo ekstremnim samoodricanjem i samodisciplinom i striktnim primenjivanjem nenasilja prema svim stvorenjima. Đainisti se tih verovanja drže do dan-danas.

25, 26. Koja se hinduistička verovanja nalaze i u sikizmu?

²⁵ Indija je takođe rodno mesto sikizma, religije koju praktikuje 19 miliona ljudi. Ova religija je imala svoj početak u 16. veku kad je guru Nanak odlučio da pomeša najbolje od hinduizma i islama i formira jednu ujedinjenu religiju. Sikizam je prihvatio hinduistička verovanja u besmrtnost duše, reinkarnaciju i karmu.

²⁶ Jasno je da je verovanje da se život nastavlja nakon što telo umre sastavni deo većine istočnjačkih religija. Međutim, šta je s hrišćanskim svetom, judaizmom i islamom?

[Pitanja za razmatranje]

[Mapa na 10. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publiakciju)

CENTRALNA AZIJA

KAŠMIR

TIBET

KINA

KOREJA

JAPAN

Benares

INDIJA

Bua Gaja

MJANMAR

TAJLAND

KAMBODŽA

ŠRI LANKA

JAVA

3. VEK PRE N. E.

1. VEK PRE N. E.

1. VEK N. E.

4. VEK N. E.

6. VEK N. E.

7. VEK N. E.

Budizam je uticao na celu istočnu Aziju

[Slika na 9. strani]

Reinkarnacija je glavna potpora hinduizma

[Slika na 11. strani]

Živeći u skladu s prirodom, taoista pokušava da postane večan

[Slika na 12. strani]

Konfucije je imao pozitivan stav prema obožavanju predaka