Rođen sam u siromašnoj porodici u Tirani, glavnom gradu Albanije. Moj otac je bio pošten čovek i naporno je radio da bi zbrinuo porodicu. Ipak smo jedva sastavljali kraj s krajem. Još kao malom detetu teško mi je padalo što smo bili toliko siromašni. Veći deo detinjstva nisam imao cipele i često nismo imali dovoljno hrane.

 Počeo sam da kradem u vrlo ranom uzrastu. Mislio sam da tako pomažem svojoj porodici. Nakon nekog vremena, policija me je uhvatila. Tako sam 1988, kada sam imao 14 godina, poslat u popravni dom. Tamo sam proveo dve godine i učio sam za varioca. Kada sam izašao iz doma želeo sam da pošteno zarađujem za život, ali nisam mogao da nađem posao. U Albaniji je zbog političke situacije vladala velika nezaposlenost. Razočaran, vratio sam se starom društvu i ponovo počeo da kradem. Na kraju smo bili uhapšeni i osuđeni na tri godine zatvora.

 Kad sam izašao iz zatvora, vratio sam se kriminalu. Albanija je bila u velikoj ekonomskoj krizi i cela zemlja je bila u haosu. Tokom tih burnih vremena, zarađivao sam dosta novca baveći se nezakonitim poslovima. Posle jedne oružane pljačke u kojoj su dvojica mojih drugova bili uhapšeni, pobegao sam iz zemlje da bih izbegao dugogodišnju zatvorsku kaznu. Tada sam već bio oženjen Julindom i imali smo sinčića.

 Skrasili smo se u Engleskoj. Ozbiljno sam nameravao da sa ženom i sinom započnem novi život, ali stare navike su bile duboko ukorenjene u meni. Ubrzo sam ponovo počeo da se bavim kriminalom – ovog puta preprodajom droge. Kroz ruke su mi prolazile ogromne svote novca.

 Šta je Julinda mislila o tom poslu? Neka ona sama kaže: „Pošto sam i ja odrasla u Albaniji, sanjala sam o tome da pobegnem od siromaštva. Bila sam spremna na sve samo da bolje živim. Mislila sam da će nam novac doneti bolji život i zato sam podržavala Artana iako sam znala da laže, da krade i da prodaje drogu. Bilo mi je važno samo da donese novac.“

 A onda nam se 2002. godine život iznenada promenio i svi naši planovi i snovi pali su u vodu. Uhvaćen sam s velikom količinom droge i ponovo sam završio u zatvoru.

 Biblija je počela da utiče na moj život i pre nego što sam toga postao svestan. Godine 2000, Julinda je upoznala Jehovine svedoke i počela da proučava Bibliju. Razgovori o Bibliji me nisu zanimali jer sam mislio da je to dosadno. Ali Julinda je uživala u tome. Ona kaže: „Odrasla sam u religioznoj porodici i volela sam i poštovala Bibliju. Oduvek sam želela da je bolje razumem i bila sam srećna što mogu da je proučavam sa Svedocima. Mnoga biblijska učenja su mi zvučala sasvim logično. Polako sam počela da se menjam. Ali moj stav prema novcu se skoro uopšte nije promenio sve dok Artan nije bio uhapšen. To me je otreznilo. Odjednom sam shvatila da je ono što Biblija kaže o novcu zaista tačno. Očajnički smo trčali za novcem ali nismo bili srećni. Tek tada sam shvatila da treba da se držim svih Božjih merila.“

 Kada sam 2004. izašao iz zatvora, opet sam hteo da budem diler. Međutim, Julinda je promenila svoj stav i ono što je rekla dozvalo me je pameti: „Više ne želim tvoj novac. Želim da imam muža i da moja deca imaju oca uz kog će odrastati.“ Bio sam šokiran, ali sam shvatio da je u pravu. Godinama sam bio razdvojen od svoje porodice. Setio sam se kroz šta sam sve prošao dok sam trčao za novcem i bavio se nepoštenim poslovima. Zato sam odlučio da okrenem novi list i da prekinem sve kontakte sa starim prijateljima.

 Prava prekretnica je usledila kada sam sa suprugom i dva sina otišao na sastanak Jehovinih svedoka. Na mene je snažan utisak ostavila njihova iskrenost i prijateljsko ophođenje. Na kraju sam i ja počeo da proučavam Bibliju.

 Biblija jasno kaže da je ljubav prema novcu „koren svakog zla“ i da su oni koji su joj se predali „naneli sebi mnoge patnje“ (1. Timoteju 6:9, 10). Iz ličnog iskustva sam znao koliko su te reči tačne. Gorko sam se kajao zbog svega što sam ranije radio i zbog bola koji sam naneo svojoj porodici i sebi (Galatima 6:7). Kada sam shvatio koliko nas Jehova i njegov Sin Isus Hrist vole, počeo sam da se menjam. Više sam mislio na druge, a manje na sebe i zato sam više vremena provodio sa svojom porodicom.

 Mnogo mi je značio sledeći biblijski savet: „Neka u vašem životu ne bude ljubavi prema novcu, nego budite zadovoljni onim što imate“ (Jevrejima 13:5). Sada imam unutrašnji mir i čistu savest. Srećniji sam nego ikada ranije. Moj brak je stabilniji i kao porodica smo bliskiji.

 Nekada sam mislio da će nam bogatstvo doneti sreću. Sada jasno vidim koliko su mi bola doneli kriminal i ljubav prema novcu. Nismo se obogatili, ali smo stekli nešto što je mnogo važnije – prijateljstvo sa Jehovom Bogom. Istinski smo srećni jer mu služimo kao porodica.