Rođen sam u Ugandi, u oblasti Gomba. Ljudi su tamo uglavnom siromašni. U gradu u kom sam živeo nije bilo struje, tako da smo kad padne mrak koristili petrolejske lampe.

 Moji roditelji su poreklom iz Ruande, ali su se preselili u Ugandu. Bavili su se poljoprivredom. Uzgajali su kafu i banane. Od banana su pravili popularno piće zvano varagi. Imali smo i piliće, koze, svinje i krave. Zbog kulture iz koje potičem i kućnog vaspitanja smatrao sam da žena uvek treba da bude poslušna svom mužu i da nikada ne treba da izražava svoje mišljenje.

 Sa 23 godine preselio sam se u Ruandu. Tamo sam išao u diskoteke s drugim mladićima. Jednu diskoteku sam toliko često posećivao da su mi dali karticu s kojom sam mogao da dolazim besplatno. Voleo sam i da gledam filmove u kojima je bilo nasilja i tuče. Zbog okruženja u kom sam živeo, kao i zbog zabave koju sam voleo, postao sam nasilan i nemoralan, a počeo sam i da se opijam.

 Godine 2000, počeo sam da živim s devojkom po imenu Skolastik Kabagvira i s vremenom smo dobili troje dece. Očekivao sam od nje da mi se klanja kad me pozdravlja i da me na kolenima moli kad joj nešto treba. Takođe sam smatrao da sve što naša porodica poseduje pripada meni i da mogu da radim s tim šta hoću. Često sam uveče izlazio i vraćao se oko tri ujutro, uglavnom pijan. Kucao bih na vrata i ukoliko bi mi se učinilo da Skolastik nije otvorila dovoljno brzo, istukao bih je.

 U to vreme sam bio šef u jednoj privatnoj firmi za obezbeđenje i imao sam dobru platu. Skolastik je pokušavala da me nagovori da idem s njom u pentekostalnu crkvu. Ali mene to nije zanimalo. U to vreme sam bio u vezi s još jednom ženom. Pošto sam bio okrutan prema svojoj ženi i varao je, ona je uzela naše troje dece i preselila se kod svojih roditelja.

 Jedan moj prijatelj koji je bio dosta stariji od mene razgovarao je sa mnom o načinu života koji sam vodio. Savetovao mi je da se pomirim sa svojom ženom. Rekao mi je da imam divnu decu i da ona ne zaslužuju da odrastaju bez oca. Tako sam 2005. godine prestao da pijem, ostavio sam ženu s kojom sam bio u vezi i pomirio se sa Skolastik. Venčali smo se 2006. godine. Međutim, i dalje sam maltretirao svoju ženu.

 Godine 2008, Jehovin svedok po imenu Žoel došao je na naša vrata i ja sam ga saslušao. Nekoliko meseci me je redovno posećivao s još jednim Svedokom po imenu Bonaventur. Vodili smo veoma žive diskusije o biblijskim temama. Imao sam mnogo pitanja, uglavnom u vezi s knjigom Otkrivenje. U suštini, moj cilj je bio da im dokažem da nisu u pravu. Na primer, pitao sam ih kako mogu da tvrde da će „veliko mnoštvo ljudi“ koje se spominje u Otkrivenju 7:9 živeti na zemlji kada se u tom stihu zapravo kaže da oni „stoje pred [Božjim] prestolom i pred Jagnjetom“, Isusom Hristom. Žoel je strpljivo odgovarao na moja pitanja. On mi je pokazao da u Isaiji 66:1 Bog kaže da je zemlja njegovo „podnožje“. Dakle, veliko mnoštvo zapravo stoji na zemlji pred Božjim prestolom. A pročitao sam i Psalam 37:29 u kom se kaže da će pravedni ljudi zauvek živeti na zemlji.

 Nakon nekog vremena, počeo sam da proučavam Bibliju s njima. Bonaventur je vodio biblijski kurs sa mnom i sa Skolastik. Ono što sam učio iz Biblije motivisalo me je da se menjam. Počeo sam s više poštovanja da se ophodim prema svojoj ženi. Više nisam očekivao da mi se klanja dok me pozdravlja i da kleči preda mnom kada joj nešto treba. Nisam više govorio da sve što moja porodica poseduje pripada samo meni. Prestao sam i da gledam nasilne filmove. Nije mi nimalo bilo lako da se promenim. Trebalo mi je mnogo poniznosti i samokontrole da bih to uspeo.

 Nekoliko godina ranije, odveo sam svog najstarijeg sina Kristijana da živi kod rođaka u Ugandi. Ali kada sam pročitao Ponovljene zakone 6:4-7, shvatio sam da smo moja žena i ja odgovorni pred Bogom da brinemo o našoj deci i da ih poučavamo Božjim načelima. Svi smo bili presrećni kada se on vratio kući.

 Saznao sam da je Jehova milosrdan Bog. Uveren sam da mi je oprostio grehe. Srećan sam što je i Skolastik želela da proučava Bibliju kao i ja. Predali smo svoj život Jehovi i zajedno se krstili 4. decembra 2010. Sada imamo poverenja jedno u drugo i probleme rešavamo primenjujući biblijska načela. U našoj porodici vlada mir. Moja žena je srećna što s posla dolazim pravo kući. Srećna je i što je poštujem i uvažavam njeno dostojanstvo, što sam rešio da više neću piti i što nisam više okrutan. Godine 2015, postao sam starešina. Od naše petoro dece, troje je kršteno.

 Kada sam počeo da proučavam Bibliju s Jehovinim svedocima, nisam slepo prihvatao ono čemu su me učili. Ali bio sam fasciniran time što su koristili Bibliju da bi mi odgovorili na pitanja. Skolastik i ja smo razumeli da oni koji tvrde da služe pravom Bogu treba da žive u skladu sa svim njegovim merilima, a ne samo po onome što im se sviđa. Zahvalan sam Jehovi što mi je dopustio da postanem blizak s njim i da postanem deo njegove organizacije. Kada razmišljam o svom životu, uveren sam da uz Božju pomoć svaka iskrena osoba može da se promeni i postane Bogu po volji.