Rođen sam u La Seibi, gradu u Hondurasu, kao najmlađe od petoro dece i jedini dečak. Takođe sam jedino ja gluv u celoj porodici. Bili smo vrlo siromašni i živeli smo u opasnom kraju grada. Da stvari budu gore, moj otac je nesrećnim slučajem poginuo na poslu kada sam ja imao oko četiri godine.

 Majka se starala o mojim sestrama i meni najbolje što je znala i umela, ali retko kad je mogla da izdvoji novac da mi kupi odeću. Tokom kišnih dana često mi je bilo hladno jer nisam imao toplu odeću.

 Kad sam porastao, naučio sam honduraski znakovni jezik (LESHO) i tako sam mogao da komuniciram s drugim gluvima. Međutim, moja majka i sestre nisu naučile taj znakovni jezik. One su komunicirale sa mnom samo pomoću nekoliko znakova koje su znale ili same izmislile. Znam da me je majka mnogo volela i štitila od opasnosti. Pomoću znakova koje je znala upozorila me je na poroke kao što su pušenje i opijanje. Zato sam joj veoma zahvalan što mi je pomogla da ne upadnem u zamku zavisnosti od nekog poroka.

 Dok sam bio mali, majka je imala običaj da me vodi u katoličku crkvu, ali ja tamo nisam ništa razumeo jer nije bilo nikog ko bi mi išta preveo na znakovni. Bilo mi je toliko dosadno da sam sa nekih desetak godina prestao da idem s njom u crkvu. Pa ipak, i dalje sam imao želju da saznam ko je Bog i kakav je on.

 Godine 1999, kada sam imao 23, sreo sam jednu ženu iz Sjedinjenih Država koja je pripadala jednoj evangelističkoj crkvi. Ona mi je davala časove Biblije i naučila me američki znakovni jezik (ASL). Toliko mi se svidelo ono što sam naučio iz Biblije da sam odlučio da postanem pastor. Zato sam se preselio u Portoriko da bih mogao da idem u jedan hrišćanski centar za obuku gluvih. Kada sam se 2002. vratio u La Seibu, uz pomoć nekih prijatelja osnovao sam crkvu za gluve. Među njima je bila i Patrisija, koja je kasnije postala moja supruga.

 Kao pastor naše crkve, držao sam propovedi na honduraskom znakovnom jeziku i objašnjavao događaje iz Biblije pomoću slika i glume da bi gluvi mogli da razumeju. Takođe sam posećivao gluve iz obližnjih gradova kako bi im pomagao u njihovim problemima i pružao im podršku. Čak sam išao i na jedno misionarsko putovanje u Sjedinjene Države i Zambiju. Ali u suštini, tada nisam baš dobro poznavao Bibliju. Mogao sam da prenesem drugim gluvima samo ono što je meni neko objasnio i ono što sam sâm razumeo pomoću slika. Drugim rečima, imao sam više pitanja nego odgovora.

 Jednog dana, nekoliko članova moje crkve počelo je da širi neke laži o meni. Pričali su da pijem i da varam svoju ženu. To me je razočaralo i naljutilo. Nedugo posle toga, Patrisija i ja smo napustili tu crkvu.

 Jehovini Svedoci su često dolazili na naša vrata, ali mi nikada nismo želeli da razgovaramo s njima. Međutim, kada smo napustili našu crkvu, Patrisija je odlučila da proučava Bibliju s jednim parom Svedoka, sa Tomasom i Liksi. Na mene je ostavilo snažan utisak to što oni nisu bili gluvi ali su ipak naučili znakovni jezik. Nije prošlo dugo i ja sam im se pridružio u proučavanju.

 Nekoliko meseci smo proučavali Bibliju koristeći kratke filmove na američkom znakovnom jeziku. A onda su neki naši prijatelji počeli da tvrde da su Svedoci samo sledbenici nekog čoveka, pa smo prestali da proučavamo Bibliju s njima. Premda mi je Tomas izneo neke činjenice koje govore u prilog tome da to nije tačno, ja mu nisam verovao.

 Kada je Patrisija nekoliko meseci kasnije upala u tešku depresiju, molila je Boga da joj ponovo pošalje Jehovine svedoke na vrata. Nedugo nakon toga, jedna komšinica koja je Jehovin svedok posetila je Patrisiju i ponudila se da zamoli Liksi da ponovo navrati kod nas. Pokazalo se da je Liksi bila pravi prijatelj. Svake nedelje je dolazila kod nas da bi Patrisiji podigla duh i da bi proučavala Bibliju s njom. Ali mene su i dalje mučile neke sumnje u vezi sa Svedocima.

 Godine 2012, Jehovini svedoci su učestvovali u jednoj akciji u kojoj su delili DVD na honduraskom znakovnom jeziku Da li želite da saznate istinu? Liksi nam je donela jedan. Kad sam ga pogledao, bio sam šokiran saznanjem da se mnoga crkvena učenja koja sam i ja prenosio drugima, kao što su pakao i besmrtnost duše, ne mogu naći nigde u Bibliji.

 Sledeće nedelje sam otišao u Dvoranu Kraljevstva Jehovinih svedoka da bih razgovarao s Tomasom. Rekao sam mu da bih voleo da učim druge gluve onome što u Bibliji stvarno piše, ali ne kao Jehovin svedok. Moja zamisao je bila da osnujem jednu potpuno novu i samostalnu crkvu za gluve ljude. Tomas me je pohvalio zbog moje jake želje da pomognem drugima, a onda mi je pokazao šta piše u Efešanima 4:5, gde se ističe koliko je važno jedinstvo u pravoj hrišćanskoj skupštini.

 Takođe mi je dao DVD Jehovini svedoci – vera na delu, 1. deo: Izlazak iz tame na američkom znakovnom jeziku. U ovom filmu je prikazano kako je jedna grupa ljudi pažljivo istraživala Bibliju da bi razumela koja su prava biblijska učenja. Dok sam ga gledao, poistovetio sam se s tim ljudima. Baš kao i oni, i ja sam tragao za istinom. Taj film me je uverio da Svedoci prenose istinu, jer oni svoja učenja temelje isključivo na Bibliji. Tako sam ponovo počeo da proučavam Bibliju, i 2014. Patrisija i ja smo se krstili kao Jehovini svedoci.

 Dopada mi se skupština Jehovinih svedoka, jer je moralno čista, baš kao što je i Bog oličenje čistote, to jest svetosti. Svedoci se trude da se ta čistota ogleda kako u njihovom govoru tako i u njihovom ophođenju s drugima. Oni su miroljubivi i pomažu jedni drugima. Ujedinjeni su i svako od njih drugima prenosi ista biblijska učenja, bez obzira na to iz koje su zemlje ili koji jezik govore.

 Uživao sam u tome da učim o čemu zapravo Biblija govori. Primera radi, saznao sam da je Jehova Svemoćni Bog, Vrhovni Vladar cele zemlje. Njemu su dragi i gluvi i oni koji čuju. Mnogo mi znači to što sam saznao da me Bog voli. Takođe sam saznao da će zemlja jednoga dana postati predivan raj i da imamo mogućnost da uživamo u večnom životu i savršenom zdravlju. Jedva čekam dan kada će se sve to obistiniti.

 Patrisija i ja volimo da drugim gluvima govorimo o tome šta se kaže u Bibliji. Trenutno proučavamo Bibliju sa tri člana crkve kojoj smo ranije pripadali. Ali sada nemam toliko pitanja o učenjima koja prenosim drugima kao kad sam bio pastor. Konačno sam pronašao odgovore na svoja pitanja, i to proučavajući Bibliju s Jehovinim svedocima.