Jehovini svedoci između ostalog svedoče putem pisama. To je radila i Bruk iz Sjedinjenih Država i tokom pandemije je svake sedmice slala mnogo pisama. Međutim, posle više od godinu i po dana se obeshrabrila, jer joj je do tada samo jedan čovek odgovorio i rekao da mu više ne piše. Bruk se pitala da li uopšte ima svrhe da i dalje piše pisma.

 Nakon nekog vremena, Bruk je razgovarala sa jednom sestrom po imenu Kim, koja radi u banci. Ona joj je ispričala kako joj je jedan od klijenata spomenuo da je dobio rukom pisano pismo od nekog Jehovinog svedoka. Ispostavilo se da je to jedno od pisama koje je slala Bruk. Taj čovek je sledeće nedelje ponovo došao u banku i dok je razgovarao sa Kim pitao ju je da li može da prisustvuje našim sastancima, koji su se u to vreme održavali putem Zuma.

 Kratko nakon toga, brat po imenu Dejvid je ispričao Bruk da je jedan njegov kolega dobio njeno pismo. Oduševilo ga je to što je bilo rukom napisano. Još je rekao da bi voleo da više ljudi radi tako lepe stvari za druge. Dejvid mu je preneo još neke misli iz Biblije i dao neke publikacije, što je ovaj rado prihvatio.

 Jehovini svedoci su svesni da ne mogu uvek da znaju kada će isklijati seme koje su posejali (Propovednik 11:5, 6). Međutim, to što je Bruk saznala gde su sve njena pisma završila mnogo ju je ohrabrilo i motivisalo da nastavi da propoveda (1. Korinćanima 3:6).